Тумба францеза
Тумба францеза је секуларна афро-кубанска врста плеса, песме и бубњања која се појавила у Ориентеу на Куби. Увели су је робови из француске колоније Сен Доминго (која ће касније постати држава Хаити) чији су се власници преселили у источне регије Кубе након побуне робова током 1790-их. Жанр је процветао крајем 19. века успостављањем sociedades de tumba francesa (друштва тумба францеза), од којих су преживела само три.
Тумба францеза | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Сантијаго де Куба, Гвантанамо |
Заједница | Рани 19. век, Оријенте |
Датум уписа | 2008 |
Светска баштина Унеска | |
Унеско ознака | 00052 |
Локација уписа | https://ich.unesco.org/en/RL/la-tumba-francesa-00052 |
Тумба францеза је уписана 2008. године на Репрезентативну листу нематеријалног културног светског наслеђа (првобитно проглашено 2003. године).[1]
Карактеристике
уредиТумба францеза комбинује музичке традиције порекла из западне Африке, Бантуа, Француске и Шпаније. Кубански етномузиколози се слажу да реч „тумба“ потиче од речи народа Банту и Мандинка за бубањ.[2] [3] На Куби се реч тумба користи за означавање бубњева, ансамбала и самог извођења у тумба францези.[4]
Инструментација
уредиТумбе францезе режира господарица церемоније звана mayora de plaza. Наступи углавном започињу импровизованим соло певањем мешавином шпанског и француског хришћанског креолског језика, које се назива kreyol cubano или patuá cubano, у извођењу главног вокала (composé).[5] Након увода, свира се ката (catá) (дрвени цилиндрични идиофон који се удара са два штапа), а composé наизменично пева позиве и одговоре са групом женских вокала (tumberas).[6] Након што catá идиофон успостави ритам, свирају три тумбаса. Тумбаси су једноручни бубњеви; од највећих до најмањих називају се премијер (или манма) (premier или manma), була (bulá) и сегон (segón). Премијер се сада обично назива квинто (quinto), јер испуњава исту водећу, импровизациону улогу као и квинто међу конга бубњевима у кубанској румби. У toque masón, двоглави бас бубањ назван тамборита (или једноставно тамбора) успоставља ритам заједно са catá идиофоном. Структура тумба францеза повезана је са источном врстом кубанске румбе која се назива тахона.[7]
Toques (врсте извођења)
Постоје три главна toques-а, или врсте извођења тумбе, сваки повезан са одређеним плесом.
- Masón (масон) - Ово је први toque. Укључује цели музички ансамбл и повезан је са плесом кадрил-стила сличним contradanza.
- Yubá (јуба) - Овај toque прати masón и укључује catá-у и три тумбаса. Прати га главни плес тумбе, који је импровизован. Постоје две подврсте јуба: макота и кобреро.[6]
- Frenté (or fronté); френте (или фронте) - Првобитно последњи одељак јубе, ово се сада сматра индивидуалним toque-ом. Укључује catá-у, премијера и булу. Свира се испред бубњева, па отуда и назив.
Додатни toque под називом цинта изводи се само у Сантијаго де Куба. Назван је тако јер се представа одвија око стабла дрвета са обојеним тракама (цинтас), које су црвене, беле и плаве.
Плес
уредиПлес у тумба францеза сличан је хаићанском афранчију, који укључује низ фигура француског стила праћеним афричком импровизацијом на последњем сету,[8] али тумба францеза се свира на бубњевима уместо на жичаним и дувачким инструментима.[9] Одећа плесача је живописна и раскошна.[10]
Историја
уредиТумба францеза се може пратити од краја 18. века када је Хаићанска револуција покренула миграцију француских колониста из Сен Доминга, доводећи њихове робове у покрајину Оријенте на Куби. Крајем 19. века, након укидања ропства 1886. године, у овом региону су се успоставила друштва тумба францеза, посебно у Сантијагу де Куба и Гвантанаму. Њихово оснивање је у много чему било слично старим афричким кабилдосима.[6] Извођачи идентификују тумбу францеза као француско-хаићанску, признајући је као производ Хаитија који сада живи на Куби.[11] До друге половине 20. века, тумбе францеза су се још увек изводиле на истоку Кубе, посебно toque masón. Остали toque-и, међутим, играју се само у контексту културних удружења. Тренутно опстају три друштва тумба францеза: La Caridad de Oriente (изворно La Fayette) у Сантијаго де Куби; Bejuco у Сагуа де Танамо, Олгин; и Santa Catalina de Riccis (изворно La Pompadour) у Гвантанаму.
Снимци
уредиЗа разлику од других афро-кубанских жанрова, тумба францеза је слабо документована у погледу снимака. ЛП Antología de la música afrocubana VII из 1976. године, у продукцији Данила Орозка, а у издању Ареитоа, представља разне toques.[12]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „La Tumba Francesa”. ich.unesco.org. Приступљено 31. 5. 2021.
- ^ Ortiz, Fernando (1954). Los instrumentos de la música afrocubana, Vol. IV. Havana, Cuba: Cárdenas y cía. стр. 114.
- ^ Alén, Olavo (1986). La música en las sociedades de tumba francesa. Havana, Cuba: Casa de las Américas. стр. 45.
- ^ Ramos Venereo, Zobeyda (2007). „Haitian Traditions in Cuba”. Ур.: Kuss, Malena. Music in Latin America and the Caribbean: An Encyclopedic History, Vol. 2. Austin, TX: University of Texas Press. стр. 265—280. ISBN 9780292784987.
- ^ Figueroa Arencibia, Vicente Jesús; Ourdy, Pierre Jean (2004). „Contacto lingüístico español-kreyol en una comunidad cubano-haitiana de Santiago de Cuba”. Revista Internacional de Lingüística Iberoamericana. 2 (2): 41—55. JSTOR 41678051.
- ^ а б в Ramos Venereo, Zobeyda (2007). „Haitian Traditions in Cuba”. Ур.: Kuss, Malena. Music in Latin America and the Caribbean: An Encyclopedic History, Vol. 2. Austin, TX: University of Texas Press. стр. 265—280. ISBN 9780292784987.
- ^ Orovio, Helio (2004). Cuban Music from A to Z. Bath, UK: Tumi. стр. 208. ISBN 0822332124.
- ^ Daniel, Yvonne (15. 12. 2011). Caribbean and Atlantic Diaspora Dance: Igniting Citizenship. University of Illinois Press. ISBN 9780252036538. Приступљено 18. 3. 2014.
- ^ Daniel, Yvonne (2005). Dancing Wisdom: Embodied Knowledge in Haitian Vodou, Cuban Yoruba, and Bahian Candombié. University of Illinois Press. стр. 122. ISBN 9780252029660. Приступљено 8. 12. 2014.
- ^ „La Tumba Francesa”. UNESCO.org. Приступљено 16. 1. 2014.
- ^ Daniel, Yvonne (2005). Dancing Wisdom: Embodied Knowledge in Haitian Vodou, Cuban Yoruba, and Bahian Candombié. University of Illinois Press. стр. 122. ISBN 9780252029660. Приступљено 8. 12. 2014.
- ^ Alén, Olavo (1976). Liner notes of Antología de la música afrocubana VII. Havana, Cuba: Areito.
Додатна литература
уреди- Estéban Pichardo y Tapia (1836). „Tumba”. Diccionario provincial de voces cubanas (на језику: шпански). Matanzas: Imprenta de la Real Marina — преко Internet Archive.
Спољашње везе
уреди- 4 videos of Cutumba performing the tumba francesa Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2018)