Удружење књижевника Српске

Удружење књижевника Српске (УКС) је званично удружење књижевника Републике Српске и правни је насљедник Удружења књижевника СР БиХ од његовог настанка 1946. године. УКС тренутно броји 165 чланова, а смјештено је у просторијама Дјечијег позоришта Републике Српске (Ђуре Даничића 1, 78000 Бања Лука). Многи значајни књижевници Републике Српске су чланови овог удружења.

Удружење књижевника Српске
скр. УКС
Association of Writers of Republika Srpska membership card.jpg
Чланска књижица
ОснивачНикола Кољевић
Датум оснивања1993.
Метод деловањаудружење грађана
Локација Република Српска
Седиште1993-2003 Српско Сарајево
2003- Бања Лука
Подручје деловањадруштвено-политичка организација
Службени језицисрпски
ПредседникЈованка Стојчиновић Николић (2012- )Зоран Костић Бранко Милановић, Владимир Настић
Међународно чланство165

ИсторијаУреди

Основано је 1993. године на Јахорини под председништвом професора и политичара Николе Кољевића. Од 2003. године, председник удружења Зоран Костић сједиште је премјестио из Српског Сарајева у Бању Луку.[1][2][3][4] У оквиру УКС дјелују сљедеће Подружнице: Бањалучка, Сарајевско-романијска (са сједиштем у Источном Сарајеву), Херцеговачка (са сједиштем у Требињу), Бијељинска, Подружница Градишка.

Председник сарајевско-романијско-дринске подружнице је Недељко Зеленовић.[5]


Прва управаУреди

Прва управа од три члана изабрана је тајним гласањем. Њу су чинили:

НаградеУреди

Удружење књижевника Српске додељује:

  • Повеља за животно дело
  • Кочићева награда
  • Плакета УКС
  • Награда Ђуро Дамјановић[7]
  • УКС додјељује Годишњу награду од 2013. године за најбоље новообјављено књижевно дјело чланова Удружења.
  • Бањалучка подружница такође додјељује награду за најбољу књигу чланова ове Подружнице[8]

Награда Ђуро ДамјановићУреди

Награда Ђуро Дамјановић је основана 2010.[7] Први пут је додјељена 8. маја 2011. Предрагу Гуги Лазаревићу за књигу „Aндрић о Босни“.[7]

Награда за најбољу књигу Подружнице Бања ЛукаУреди

Награду за најбољу књигу 2011. је 26. јануара 2012. добио Миленко Стојичић за роман „Пиши тише Aндрићево име“ у издању Радио-телевизије Републике Српске.[10]

ИзвориУреди

  1. ^ „Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Приступљено 27. 1. 2012. 
  2. ^ „Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца”. Српска православна црква. 24. 9. 2008. Приступљено 27. 1. 2012. 
  3. ^ „Бањалука заборавила Мешу Селимовића”. Глас Српске. 23. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2010. Приступљено 27. 1. 2012. 
  4. ^ „Вишеградска стаза 2009.”. Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Источно Сарајево. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2013. Приступљено 27. 1. 2012. 
  5. ^ „Аутори Завичајне збирке: Недељко Зеленовић”. Матична библиотека, Источно Сарајево. Приступљено 31. 1. 2012. [мртва веза]
  6. ^ Милован Богавац, Удружење српских књижевника 1905-1945, издање УКС
  7. 7,0 7,1 7,2 „Лауреат Предраг Гуго Лазаревић”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 4. 2011. Приступљено 29. 1. 2012. 
  8. ^ „Миленку Стојичићу уручена годишња награда за најбољу књигу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012. 
  9. ^ „Рајку Петрову Ноги награда „Ђуро Дамјановић. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012. 
  10. ^ „Миленку Стојичићу уручена годишња награда за најбољу књигу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012. 

Спољашње везеУреди