Уметност Баи Чои
Уметност Баи Чои је комбинација уметности у Централном Вијетнаму, укључујући музику, поезију, глуму, сликарство и књижевност,[1] и пружа рекреацију, забаву и дружење у сеоским заједницама.[2] 2017. године уписан је на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1] Баи Чои је признат као национално нематеријално културно наслеђе Вијетнама током 2014-2016 од стране Министарства културе, спорта и туризма.[3]
| Уметност Баи Чои | |
|---|---|
 Две старије даме играју Баи Чои | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Вјетнам |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | 01222 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2017. |
| Веб сајт | https://ich.unesco.org/en/RL/the-art-of-bai-choi-in-central-viet-nam-01222 |
Баи Чои игре и перформанси укључују карташку игру налик бингу, праћену песмама и музиком коју изводе уметници, током празника Тет.[4][5]
Уметност Баи Чоија је важан облик културе и рекреације унутар сеоских заједница. Извођачи и њихове породице настоје да очувању праксе тако што подучавају млађе генерације. Већина извођача уметности учи своје вештине у породици и вештине се углавном преносе усмено, али уметници специјализовани за Баи Чои такође преносе знања и вештине у клубовима, школама и удружењима.[1]
Референце уреди
- ^ а б в „The art of Bài Chòi in Central Viet Nam”. UNESCO.
- ^ „Bài chòi singing gains country's 10th UNESCO intangible heritage recognition”. vietnamnews.vn (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10.
- ^ „Quang Nam welcomes UNESCO status for Bai Choi singing”. VOV.VN (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09.
- ^ „Central Vietnam Festival Bài Chòi Recognized as UNESCO Intangible Heritage | Saigoneer”. www.saigoneer.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10.
- ^ „The recognition of Bai Choi as an intangible cultural heritage”. quangnamnews.vn (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-10.
