Уснено-зубни сугласник
Лабиодентални или уснено-зубни сугласник (али не и усненозубни) јесте сугласник артикулисан помоћу доње усне и горњих зуба. Такви сугласници у српском језику су: ф и в.
Лабиодентални сугласници наведени у међународној фонетској абецеди (ИПА) су:
| ИПА | Опис | Пример | |||
|---|---|---|---|---|---|
| језик | правопис | ИПА | значење | ||
| p̪ | безвучни лабиодентални плозив | ||||
| b̪ | звучни лабиодентални плозив | ||||
| p̪͡f | безвучни лабиодентални африкат | цонга | не постоји | [tiɱp̪͡fuβu] | нилски коњи |
| b̪͡v | безвучни лабиодентални африкат | цонга | не постоји | [ʃileb̪͡vu] | брада |
| ɱ | лабиодентални назал | енглески | symphony | [ˈsɪɱfəni] | симфонија |
| f | безвучни лабиодентални фрикатив | енглески | fan | [fæn] | лепеза |
| v | звучни лабиодентални фрикатив | енглески | van | [væn] | комби/камионет |
| ʋ | лабиодентални апроксимант | холандски | wang | [ʋɑŋ] | образ |
| ⱱ | лабиодентални флап | моно | vwa | [ⱱa] | слати |
Најчешћи лабиодентални сугласници у пракси су фрикативи и апроксимант. Лабиодентални флап се фонетски појављује у десетак језика, али су сви они у централној и југоисточној Африци. За остале врсте артикулације, карактеристични су билабијални сугласници.
Глас [ɱ] се често појављује, али најчешће као алофон гласа m испред лабиоденталних сугласника v и f.