Уједињена методистичка црква

Уједињена методистичка црква (УМЦ) је светска протестантска историјска деноминација са седиштем у Сједињеним Државама и већински део методизма. У 19. веку, његов главни претходник, Методистичка епископална црква, била је лидер у евангелизму. Садашња деноминација основана је 1968. године у Даласу у Тексасу, уједињењем Методистичке цркве и Евангеличке цркве уједињене браће. Уједињена методистичка црква вуче корене још из покрета оживљавања Џона и Чарлса Веслија у Енглеској, као и Великог буђења у Сједињеним Државама. Као таква, црквена теолошка оријентација је одлучно веслијанска. Обухвата литургијско богослужење, покрет светости и евангеличке елементе.[1][2]

Крст и пламен, на амблему Уједињене Методистичке цркве, који се користи од 1968. године

Уједињена методистичка црква има политологију повезивања, типичну особину великог броја методистичких деноминација. Организује се у конференције. Највиши ниво назива се Генерална конференција и једина је организација која може званично да говори у име Уједињене методистичке цркве. Црква је члан Светског савета цркава, Светског методистичког савета и других верских удружења.

Са најмање 12 милиона чланова од 2014. године, Уједињена методистичка црква је највећа деноминација у ширем методистичком покрету од приближно 80 милиона људи широм света.[3] У Сједињеним Државама, Уједињена методистичка црква је рангирана као највећа главна протестантска деноминација, друга по величини протестантска црква након Јужне баптистичке конвенције и трећа по величини хришћанска деноминација. Њено чланство широм света је 2014. године износило 7 милиона у Сједињеним Државама[4] и 4,4 милиона у Африци, Азији и Европи. Pew Research је 2015. проценио да се 3,6 процента становништва САД-а, или 9 милиона одраслих присталица, самоидентификује са Уједињеном методистичком црквом, приказујући много већи број присталица од регистрованог чланства.[5]

Дана 3. јануара 2020, црквене вође предложиле су план за поделу Уједињене методистичке цркве око питања сексуалне оријентације (посебно истополних бракова) и стварање нове традиционалистичке методистичке деноминације.[6][7][8]

РеференцеУреди

  1. ^ Oden, Thomas C. (5. 4. 2016). The Rebirth of African Orthodoxy (на језику: енглески). Abingdon Press. стр. 21. ISBN 9781501819100. »The growth of United Methodism abroad, especially in Africa, is already coming to exercise increasing influence in the American church. ... In Africa UMC churches are full. People walk for miles to hear their preaching. At the current rates, United Methodists in Africa may outnumber church members in the U.S. within a decade or so. ... It is likely that early African Christian wisdom will increasingly influence the curriculum of African seminaries, which currently are biblically evangelical, morally earnest, and service oriented.« 
  2. ^ Winn, Christian T. Collins (2007). From the Margins: A Celebration of the Theological Work of Donald W. Dayton (на језику: енглески). Wipf and Stock Publishers. стр. 115. ISBN 9781630878320. »In addition to these separate denominational groupings, one needs to give attention to the large pockets of the Holiness movement that have remained within the United Methodist Church. The most influential of these would be the circles dominated by Asbury College and Asbury Theological Seminary (both in Wilmore, KY), but one could speak of other colleges, innumerable local campmeetings, the vestiges of various local Holiness associations, independent Holiness oriented missionary societies and the like that have had great impact within United Methodism. A similar pattern would exist in England with the role of Cliff College within Methodism in that context.« 
  3. ^ Cracknell, Kenneth; White, Susan J. (2005). An introduction to world Methodism (PDF). New York: Cambridge University Press. 
  4. ^ „UMData”. www.umdata.org. Приступљено 26. 10. 2017. 
  5. ^ „Religious Landscape Study”. pewforum.org. Pew Research. Приступљено 22. 2. 2016. 
  6. ^ Zauzmer, Julie (2020-01-03). „United Methodist Church is expected to split over gay marriage, fracturing the nation's third-largest denomination” . Religion. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-03. 
  7. ^ „United Methodist Traditionalists, Centrists, Progressives & Bishops sign agreement aimed at separation”. Bishop News | Ministries. The United Methodist Church Council of Bishops. 2020-01-03. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-03. 
  8. ^ „Key Bishops and Advocacy Group Leaders Propose Plan of Separation”. Wesleyan Covenant Association (на језику: енглески). 2020-01-02. Приступљено 2020-03-25.