Отворите главни мени

Факултет за међународну економију Мегатренд универзитета

Факултет за међународну економију у Београду је високообразовна и научна установа Универзитет Мегатренда. Саставни је део система образовања Републике Србије по решењу републичког Министарства просвете бр. 25/99 – 04 из 1999. године. Решењима Комисије за акредитацију и проверу квалитета из 2009. године, на Факултету су акредитовани сви студијски програми који се изводе: два програма основних академских студија, два програма мастер студија (један са Факултетом за пословне студије Мегатренд универзитета) и заједнички програм докторских студија (са Факултетом за пословне студије Мегатренд универзитета).[1]

О факултетуУреди

Факултет за међународну економију основан је као Геоекономски факултет 1999. године, а од краја 2009. године носи садашњи назив. Поред тога што пружа знања из међународне економије и финансија, представља једну од ретких, ако не и једину, институцију у Србији која се бави проучавањем регионалних студија. Концепт студија и студијски програми ове образовне установе усклађени су са Законом о високом образовању Републике Србије.[2]

Основне академске студије трају четири године, мастер студије годину дана, а докторске студије три године.[3]

Управа факултетаУреди

Руководство факултета чине:

Програми на основним студијамаУреди

Студијски програм Међународна економија и финансије је нов програм који је 2009. године уписао прву генерацију студената. Основна карактеристика програма је да је конципиран на искуству реномираних светских универзитета и да се кључни предмети изучавају из превода референтних уџбеника који се на њима користе. Од полазника тог програма се очекује да овладају аналитичким знањима из области међународне трговине, међународних финансија, међународног финансијског менаџмента и, уопштено, из целине материје која је неопходна за успешно бављење међународним економским пословима и активностима.

Студијски програм Геоекономске и регионалне студије се састоји у макроекономском и мултидисциплинарном приступу изучавању региона. Овај приступ подразумева да се поред економије, проучавају географске карактеристике, историја, култура и језици одабраних региона. Осим енглеског језика који је обавезан за све четири године студија, изучавају се и: француски, немачки, италијански, шпански, руски, арапски и јапански.[4]

Дипломске академске студије - мастерУреди

Дипломске академске студије - мастер на Факултету за међународну економију представљају саставни део програмског концепта који обухватају регионалне студије, које подразумевају географију, историју, политичко и друштвено уређење, старатегије економског и друштвеног развоја појединих региона. Мастер студије трају једну годину.

Докторске студијеУреди

Докторске студије трају три године, у оквиру којих студенти пишу и докторску дисертацију.

ПрофесориУреди

Наставу на Факултету изводи тридесет професора, предавача страних језика и асистената у сталном радном односу и мањи број професора ван састава Универзитета који је ангажован по уговору. Међу професорима има афирмисаних и у јавности познатих економиста, правника, географа и геополитичара, историчара и преводиоца.[5]

АлумниУреди

Факултет одржава везе са својим бившим студентима и ради на формирању Алумни клуба. Највећи број студента се успешно запослио, а неки од њих су у врло кратком времену успели да изграде завидну каријеру.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Fakultet za medjunarodnu ekonomiju[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2010. Приступљено 06. 02. 2010.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ ФМЕ - Мисија факултета Архивирано на сајту Wayback Machine (март 25, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ ФМЕ - Студије Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 24, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  4. ^ ФМЕ - Основне студије (програми) Архивирано на сајту Wayback Machine (април 9, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  5. ^ ФМЕ - Професори[мртва веза], Приступљено 27. 4. 2013.
  6. ^ ФМЕ - Алумни Архивирано на сајту Wayback Machine (април 10, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везеУреди