Фењерџија је особа запослена да пали уличну расвету. Фењерџија је био задужен да у сутон пали светиљке са свећом, или касније са гасом, а затим их у зору гаси. Данас их постоји врло мало јер је већина гасне уличне расвете одавно замењена електричним лампама. [1]

Фењерџија у Вроцлаву 2005. године
Фењерџија у Бресту 2011. године

Фењерџије су имале задатак да пале јавно осветљење, за које су најпре коршћене свеће „миликерц”, потом уље и на крају гас. Чим падне мрак, фењерџије су кретале у варош са кантом "гаса" (петролеја) и мердевинама на рамену. Процедура је била јасна: фењерџија би лампе пунио петролејом, гарави цилиндер би се очистио, најчешће прстом, фитиљ се извукао онолико да се може запалити. И лампа је горела онолико, колико је у њој било петролеја.[2]

У Београду 1884. године постојало „611 општинских и 285 механџијских фењера који се сви укупно пале сваке вечери”. Године 1891. општина Београд имала је 16 ангажованих фењерџија, док се петролеј користио као гориво.[3]

Данас је посао фењерџије веома редак. У граду Бресту у Белорусији, као туристичка атракција, од 2009. године постоји фењерџија који свакодневно пали петролејске лампе у трговачкој улици.[4]

У Европској унији постоје само два града у којима још увек постоје фењерџије. То су Загреб у Хрватској[5] и Вроцлав у Пољској.[6]

Референце уреди

  1. ^ „Poslovi koji više ne postoje”. poslovi.infostud.com. Приступљено 11. 3. 2023. 
  2. ^ „Ulični fenjeri”. staribeograd.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 11. 3. 2023. 
  3. ^ „Kako je Beograd zasvetleo (1): Vreme fenjera i kantica sa gasom”. 011info.com. Приступљено 11. 3. 2023. 
  4. ^ Юрий Рубашевский. (29. 7. 2009). Тепло и свет "живого" фонаря (на језику: руски). Vecherniy Brest. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 11. 03. 2023. 
  5. ^ „Meet the Lamplighters of Zagreb Upper Town”. LoveZagreb.hr. 24. 8. 2021. 
  6. ^ „The 10 most important things to see in Wroclaw”. WroclawGuide.com. 24. 8. 2021.