Википедија

Филмографија Стива Маквина

Стив Маквин (24. март 1930 — 7. новембар 1980) био је амерички глумац. Маквин је имао дугу каријеру на филму и телевизији.[1] Популарно је познат као „кул краљ“,[2] Маквин је на платну тумачио улоге кул, суздржаних антихероских ликова, што се веома допадало масама. Био је једна од најпознатијих познатих личности Холивуда током периода 1960-их.[3]

Мaквин као Џош Рендал у Wanted Dead or Alive (1958–1961)

Након што је дебитовао у улози која није наведена на шпици у крими драми Girl on the Run (1953),[4] Маквин је глумио у филму Пола Њумана Somebody Up There Likes Me (1956), у којем је играо нетпотписану улогу Фидела, члана банде главног јунака.[5][6] Године 1958. појавио се у научнофантастичном филму Мехур убица, што је био његов први филм у којем тумачи челну улогу.[7] Филм је био комерцијално успешан на благајнама, зарадивши 4 милиона долара ( 35,000,000 долара у 2022.) уз буџет од 110.000 долара (милион долара према вредности из 2022.).[8] Маквин је постао познат по улози ловца на главе Џоша Рендала у телевизијској серији CBS-а Wanted Dead or Alive (1958–1961).[3][9][10] Наставио је да глуми у филмовима, играјући главну улогу у The Great St. Louis Bank Robbery (1959), и у споредној улози каплара у Never So Few (1959), његовом првом од три филма са Џоном Стурџисом.[11]

Године 1960. Маквин је стекао славу када је заједно са Јулом Бринером глумио у Старџесовом вестерну, Седам величанствених, који је заснован на филму Акире Куросаве из 1954. Седам самураја.[1][3] После низа неуспешних филмова у наредне две године, Меквин се поново удружио са Стерџесом у ратној драми Велико бекство (1963), у којој је играо Вирџила Хилтса,[12] ратног заробљеника из Другог светског рата који је заједно са колеге савезнички ратни заробљеници, беже из високобезбедног логора за ратне заробљенике.[13] Био је један од филмова са највећом зарадом године, освојивши Меквину награду за најбољег глумца на Међународном филмском фестивалу у Москви.[14] У Великом бекству, снимак Хилтса како вози мотоцикл и прескаче низ ограда од бодљикаве жице (коју изводи каскадер) да би побегао од немачких војника сматра се једним од најбољих филмских вратоломија.[13][15][16]

Маквин је добио своју прву награду Златни глобус за најбољег глумца за улогу музичара у филму Love with the Proper Stranger (1963),[17][18] у којем је глумио са Натали Вуд.[19] Постигао је критичке и комерцијалне успехе са филмом The Cincinnati Kid (1965) и The Sand Pebblesк (1966),[3][20][21] који му је донео једину номинацију за Оскара за најбољег глумца у каријери.[22][23] Године 1968. Маквин је глумио милионера Томас Крауна у криминалистичком филму Афера Томаса Крауна,[24] и у трилеру Булит, гдје је тумачио лик полицијског детектива Френка Булита.[25][26] Ови филмови су били успешни на благајнама, а Булит је добио похвале за каскадерске секвенце, посебно потеру аутомобилом.[26][27] За свој наступ у The Reivers (1969), Маквин је стекао трећу номинацију за Златни глобус.[28]

Маквин је започео 1970-е спортском драмом Le Mans (1971), измишљеним приказом ануелних 24 сата Ле Мана. Филм је био критички и комерцијално неуспешан, због чега је готово банкротирао.[29] Потом је глумио у у два узастопна филма редитеља Сема Пекинпоа : вестерн Junior Bonner (1972), у којем је глумио главног лика, јахача родеа,[30] и акциони филм Бекство (1972), у којем се појављује као бивши преварант који бежи у Мексико са својом женом након што су га преварили његови саучесници у криминалу.[31] У филму Бекство, Маквин је глумио заједно са својом другом супругом, Али Макгро.[31] Оба филма су била хваљена од стране критике. Док Јуниор Бонер није постигао успех на благајнама, Бекство је постао један од филмова са највећом зарадом године, што је означило повратак Маквина.[32]

Године 1973. играо је са Дастином Хофманом у затворском филму Лептир, играјући Анрија Шаријера, затвореника осуђеног за убиство који покушава да побегне са другим осуђеником Луисом Дегом (Хофман).[33] Маквинова улога у филму донела му је четврту и последњу номинацију за Златни глобус у категорији најбољег глумца.[34] Затим је, заједно са Полом Њуманом, тумачио улогу шефа СФФД-а у драми Паклени торањ (1974).[35] Маквин је добио 12 милиона долара за улогу у том филму, и тада је био најплаћенији глумац на свету до те године.[36][37] Филм је био комерцијално успешан, приходовао је 139 милиона долара (706 милиона долара према рекалкулацији из 2022.) у поређењу са буџетом од 14 милиона долара (71,000,000, према рекалкулацији из 2022.).[38] После четворогодишње паузе током које се фокусирао на каријеру у мотоциклистичким тркама,[37] Маквин се вратио глуми и остварио је улогу научника у филму An Enemy of the People.[39][40] Пре смрти је завршио још два филма: Tom Horn и The Hunter. Оба филма су премијерно приказана 1980.[39]

Филм уреди

Година Наслов Улога Белешлке Реф.
1953. Girl on the Run Младић који покушава да звони Статиста, без потписа на шпици [4]
1956. Somebody Up There Likes Me Фидеј Улога, без потписа на шпици [5]

[41]
1958. Never Love a Stranger Мартин Кабел [7]
The Blob Стиви Ендрјус Потписан као Steven McQueen / Стивен Маквин [7]
1959. The Great St. Louis Bank Robbery Џорџ Фаулер [42]
Never So Few Бил Ринга [42]
1960. The Magnificent Seven Вин Танер [43]
1961. The Honeymoon Machine поручник Фергусон Ферџи Хауард [44]
1962. Hell Is for Heroes Џон Рис [45][46]
The War Lover Баз Риксон [47]
1963. The Great Escape капетан Вирџил Хилтс[а] Сребрна награда за најбољег глумца — Московски међународни филмски фестивал [14]
Soldier in the Rain млађи водник Јустис Клеј [47]
Love with the Proper Stranger Роки Папасано Номинација — Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма) [17]

[48]
1965. Baby the Rain Must Fall Хенри Томас [48]
The Cincinnati Kid Ерик Стоунер (Синсинати Кид) [48]
1966. Nevada Smith Макс Сенд (Невада Смит) [48]
The Sand Pebbles војник Џејк Холман Номинација – Оскар за најбољег глумца у главној улози
Номинација — Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма) 		[22]

[23]

[48]
1968. The Thomas Crown Affair Томас Краун [25]
Bullitt поручник Френк Булит [25]
1969. The Reivers Бун Хагенбек Номинација — Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (мјузикл или комедија [25]

[28]
1971. Le Mans Мајкл Делејни [49]
On Any Sunday Глуми себе Документарни филм [50]
1972. Junior Bonner Џунио „ЈР” Бонер [51]
The Getaway Катер „Док” Макој [52]
1973. Papillon Анри Шаријер (Папилион) Номинација — Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма) [33][34]
1974. The Towering Inferno Мајкл О'халоран [53]
1978. An Enemy of the People Томас Стокмен Такође извршни продуцент [39]
1980. Tom Horn Том Хорн Такође извршни продуцент [39]
The Hunter Ралф 'Папа' Торсон [54]

Телевизија уреди

Година Наслов Улога Белешке Реф.
1955. Goodyear Television Playhouse Гостујућа улога Епизода: The Chivington Raid [55]
1956. The United States Steel Hour Буши Епизода: Bring Me a Dream [56]
1957. Westinghouse Studio One Џозеф Гордон Епизода: The Defender: I дио [57]
Westinghouse Studio One Џозеф Гордон Епизода: The Defender: II дио [58]
The West Point Story Рик Епизода: Ambush [59]
The 20th Century Fox Hour Кинсела Епизода: Deep Water [60]
The Big Story Чак Милтон Епизода: Car 83 [61]
1958. Climax! Ентони Рив, Хенри Ривс[б] Епизода: Four Hours in White [56]
Tales of Wells Fargo Бил Лонгли Епизода: Bill Longle [63]
Trackdown Џош Рандал Епизода: The Bounty Hunter [64]
Trackdown Мел Коди, Вес Коди[б] Епизода: The Brothers [62]
1958–1961. Wanted Dead or Alive Џош Рандал Главна улога: 94 епизоде [65][66][67]
1959. Alfred Hitchcock Presents Бил Еверет Сезона 4, епизода 32: Human Interest Story [68]
1960. Alfred Hitchcock Presents Коцкар Сезона 5, епизода 15: Man from the South [69]

Напомене уреди

  1. ^ Мaквин је у филму играо само један лик који има два или више различитих имена.
  2. ^ а б Маквин је имао двоструку улогу у овој епизоди.[62]

Референце уреди

  1. ^ а б B. Flint, Peter (8. 11. 1980). „Steve McQueen, 50, Is Dead Of A Heart Attack After Surgery For Cancer”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  2. ^ Borrows, Bill (31. 5. 2015). „How Steve McQueen became the ultimate Hollywood man's man”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 

    Cosgrove, Ben (5. 11. 2014). „Life With Steve McQueen: Photos of the King of Cool in 1963”. Time. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 

    Rogersby, Sterling (20. 10. 2014). „The Case For Steve McQueen, Icon”. Maxim (magazine). Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 

    „Steve McQueen: The Cars Of The King of Cool”. DriveTribe. 28. 6. 2017. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  3. ^ а б в г Seiler, Michael; Warga, Wayne (8. 11. 1980). „From the Archives: Actor Steve McQueen Dies in Juarez Hospital”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  4. ^ а б „Girl on the Run (1953)”. AFI Catalog of Feature Films. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2017. 
  5. ^ а б Sanford 2003, стр. 465.
  6. ^ „Somebody Up There Likes Me (1956)”. AFI Catalog of Feature Films. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  7. ^ а б в Terrill 1993, стр. 430.
  8. ^ Weaver 2002, стр. 91.
  9. ^ Ebert, Roger (8. 11. 1980). „Remembering Steve McQueen”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  10. ^ „"King of Cool" Steve McQueen dies”. History (U.S. TV network). 7. 11. 1980. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  11. ^ Terrill 1993, стр. 431–432.
  12. ^ Terrill 1993, стр. 432; Niemi 2013, стр. 129.
  13. ^ а б Adams, Derek (11. 9. 2012). „The Great Escape”. Time Out (magazine). Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  14. ^ а б „1963 year”. Moscow International Film Festival. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  15. ^ Kim, Wook (16. 2. 2012). „Top 10 Memorable Movie Motorcycles – The Great Escape”. Time. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  16. ^ McKay, Sinclair (24. 12. 2014). „The Great Escape: 50th anniversary”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  17. ^ а б „Winners & Nominees 1964”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  18. ^ Crowther, Bosley (26. 12. 1963). „Screen: Eight New Movies Arrive for the Holidays: Natalie Wood Starred as a Salesgirl Doris Day Is in 'Move Over, Darling' 'Move Over, Darling' 'Sleeping in My Bed' 'The Best of Cinerama' 'Sword in the Stone' '4 for Texas' of 1870 'Kings of the Sun' '30 Years of Fun'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  19. ^ Terrill 1993, стр. 433.
  20. ^ Sanford 2003, стр. 175–176.
  21. ^ „The Sand Pebbles (1966)”. The Numbers. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  22. ^ а б „Winners & Nominees 1967”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  23. ^ а б „The 39th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 10. 4. 1967. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  24. ^ „The Thomas Crown Affair (1968)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  25. ^ а б в г Terrill 1993, стр. 435.
  26. ^ а б „Bullitt (1968)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  27. ^ Sanford 2003, стр. 225.
  28. ^ а б „Winners & Nominees 1970”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  29. ^ Terrill 1993, стр. 204–205.
  30. ^ „Junior Bonner (1972)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  31. ^ а б „The Getaway (1972)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  32. ^ Terrill 1993, стр. 216, 246–247; Weddle 1994, стр. 310.
  33. ^ а б Ebert, Roger (16. 12. 1973). „Papillon”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  34. ^ а б „Winners & Nominees 1974”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  35. ^ Canby, Vincent (20. 12. 1974). „'The Towering Inferno' First-Rate Visual Spectacle”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  36. ^ Terrill 1993, стр. 281.
  37. ^ а б Shaw, Alan (15. 9. 2017). „Steve McQueen would have made a Great Escape from being an actor”. The Sunday Post. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  38. ^ „Towering Inferno (1974)”. The Numbers. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  39. ^ а б в г Terrill 1993, стр. 437.
  40. ^ Maslin, Janet (11. 8. 1981). „McQueen In 1976 'Enemy Of The People'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  41. ^ „Somebody Up There Likes Me (1956)”. Turner Classic Movies. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2017. 
  42. ^ а б Terrill 1993, стр. 431.
  43. ^ „The Magnificent Seven (1960)”. Moviefone. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2017. 
  44. ^ „The Honeymoon Machine (1961)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2017. 
  45. ^ Staff, Variety (1962-01-01). „Hell Is for Heroes”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-13. 
  46. ^ „Hell Is for Heroes | film by Siegel [1962] | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-13. 
  47. ^ а б Terrill 1993, стр. 432.
  48. ^ а б в г д Sanford 2003, стр. 467.
  49. ^ Terrill 1993, стр. 435–436.
  50. ^ Terrill 1993, стр. 436.
  51. ^ „Junior Bonner (1972)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  52. ^ Terrill 1993, стр. 436; Wright 2004, стр. 7.
  53. ^ Terrill 1993, стр. 436–437.
  54. ^ „The Hunter (1980)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  55. ^ „Steve McQueen Made His Debut On”. Old Farmer's Almanac. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  56. ^ а б „Steve McQueen | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-13. 
  57. ^ „Season 9, Episode 1 The Defenders”. TV Guide. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  58. ^ „Season 9, Episode 2 The Defenders”. TV Guide. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  59. ^ The West Point Story, Episode 23 – Ambush. The West Point Story (TV series). New York City. 8. 3. 1957. 
  60. ^ „Season 2, Episode 16 Deep Water”. TV Guide. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  61. ^ „Car 83 (1957)”. British Film Institute. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  62. ^ а б Lentz 1996, стр. 520.
  63. ^ „Season 2, Episode 23 Bill Longley”. TV Guide. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  64. ^ „The Bounty Hunter”. TV Guide. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  65. ^ Seiler, Michael; Warga, Wayne (8. 11. 1980). „From the Archives: Actor Steve McQueen Dies in Juarez Hospital”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  66. ^ Ebert, Roger (8. 11. 1980). „Remembering Steve McQueen”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 3. 12. 2017. 
  67. ^ „Wanted: Dead or Alive”. TV Guide. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  68. ^ „Season 4, Episode 32 Human Interest Story”. TV Guide. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  69. ^ „Alfred Hitchcock In The Schoolyard”. Archive of American Television. 5. 1. 2010. Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2017. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филмографија_Стива_Маквина&oldid=27516237”