Финала конференција (НХЛ)

Конференцијска финала Националне хокејашке лиге (НХЛ) су трећа рунда Стенли куп плејофа, односно финала Источне конференције и финала Западне конференције лиге. Финала конференција се играју на четири добијене утакмице (бољи у седам мечева). Победник Источне конференције добија трофеј Принца од Велса а победник Запада Кларенс Кемпбелов трофеј. Шампиони конференција састају се у финалној серији купа у борби за Стенлијев трофеј.

ИсторијаУреди

Пре сезоне 1967/68. НХЛ је имао само једну дивизију. Од 1967/68. па до 1973/74. постојале су две дивизије - Источна и Западна. Од сезоне 1974/75. ове две дивизије су преименоване у конференције Принц од Велса и Кларенс Кемпбел. У то време дивизије и конференцију нису биле подложне географским аспектима Северне америке.

Од сезоне 1981/82. конференције и плејоф су преуређени. НХЛ је желела да смањи трошкове путовања суочена са слабом економијом у земљи и високим ценама енергената. Регуларна сезона и плејоф су прилагођени тако да приоритизују мечеве међу учесницима исте дивизије. Тек од 1993/94. имена конференција су промењена тако да рефлектују географску област. Са доласком тада новог комесара НХЛ-а Герија Бетмена структура лиге је промењена како би се помогло људима који још увек нису упознали хокеј да лакше разумеју организиацију - по узору на НБА лигу која је користила географске области у називима својих дивизија и конференција, и НФЛ и МЛБ који су такође користили географске одреднице код имена својих дивизија. У сваком случају, Кемпбелова конференција је постала Западна конференција а Велсова конференција Источна. Победници Источне и Западне конференције добијали су трофеј Принца од Велса и Кларенс С. Кемпбела.

ТрадицијаУреди

Једна од традиција у НХЛ-у (или боље речено сујеверје) је опстала до данас а то је да ни један играч не сме додирнути Стенлијев трофеј све док се куп не освоји.[1] Такође, огромна већина играча не додирују ни трофеј конференцијског шампиона (Принц од Велса и Кларенс Кемпбелов трофеј) када их освоје јер верују да је то лоша срећа пред последњу и најважнију серију и једини прави циљ је освајање и подизање Стенлијевог трофеја.

Како било, Стефан Мато из Њујорк ренџерса је признао да је 1994. године додирнуо Велсов трофеј врхом палице пре продужетка седме утакмице у финалу Источне конференције.[2] Он је касније постигао победоносни гол у другом продужетку против девилса и донео свом тиму титулу шампиона Истока. Након те утакмице, Марк Месије, капитен ренџера, подигао је трофеј Принца од Велса.[3] На другој страни, исто је учинио и капитен канакса Тревор Линден који је подигао Кемпбелов трофеј након победе у финалу Западне конференције.[4] Ренџери су те године победом над Ванкувером од 4-3 освојили Стенли куп.

Скат Стивенс и Мартин Бродоер су подигли трофеј победника конференције 2000. године након што су Њу Џерзи девилси после заостатка од 3-1 у серији успели да савладају Филаделфију са 4-3. Девилси су касније у финалу савладали играче Даласа, који су додирнули али нису подигли трофеј шампиона Запада.[5] Стивенс је поново додирнуо трофеј и 2003. године након победе над Отавом од 4-3. Девилси су овога пута у Стенли куп финалу били бољи од Анахајма (4-3).

2002. године Каролина харикенси подигли су Велсов трофеј након освајања конференцијске титуле.[6] Харикенси су изгубили у финалу купа од Детроит ред вингса са 4-1. Стив Ајзермен, капитен ред вингса у време освајања купа 1997, 1998 и 2002. године је сваки пут подизао Кемпбелов трофеј на одушевљење домаћих навијача у Џо Луис арени.[7]

Сујеверје се показало оправданим 2004. године када је Жаром Игинла из Калгари флејмса подигао Кемпбелов трофеј док је Дејв Андрејчук из Тампа Беја одбио да додирне Велсов трофеј. Лајтнингси су освојили куп победом од 4-3 у серији. 2007. године, Данијел Алфредсон и Вејд Реден из Отава сенаторса су подигли Велсов трофеј док капитен Анахајма Скат Нидермајер није ни приближавао Кемпбелу. Патке су освојиле куп након пет утакмица. За разлику од Стива Ајзермена, наследник његове капитенске траке у екипи Детроита, Никлас Лидстром није дирао конференцијски трофеј на путу ка освајању купа 2008. године. Скат Стивенс је дизао трофеј Принца од Велса у два наврата за девилсе када су освајали куп 1995. и 2003. године. 2009. године, Сидни Крозби и остатак екипе Питсбург пенгвинса носили су и сликали су се са Велсовим трофејом пре него што су освојили куп. Након финала Источне конференције 2010. године капитен Филаделфија флајерса Мајк Ричардс је подигао Велсов трофеј док Џонатан Тејвс из Чикаго блекхокса није дирао Кемпбел боул. Чикаго је савладао Филаделфију са 4-2 и освојио Стенли куп те године.

2012. године капитен кингса Дастин Браун и остатак тима нису желели да додирују Кемпбелов трофеј накој победе у финалу конференције над Финикс којотсима. Екипа није чак ни понела трофеј са собом у авион који их је враћао за Лос Анђелес. Уместо њих, председник клуба је довезо трофеј својим камионетом из Финикса и показао га навијачима клуба који су се били окупили на аеродрому у Лос Анђелесу да дочекају своју екипу и пруже им подршку пред велико финале у коме су кингси касније стигли до свог првог купа (победили девилсе са 4-2). Насупрот овоме, кингси су 1993. године, након победе над Торонтом у седам утакмица, изборили своје прво финале купа у историји клуба а Вејн Грецки и остатак екипе су славили са Кемпбеловим трофејом. Екипа није успела да освоји куп пошто су поражени од Монтреала са 4-1 (уз три пораза у продужетку[8]).

После седме утакмице финала Запада 2015. године против Анахајм дакса, Чикаго блекхокси су се сликали са Кемпбеловим трофејом у Хонда центру у Анахајму. Блекхокси су касније савладали Тампу са 4-2 и узели куп.

Kонференција Принц од Велса (од 1982. до 1993)Уреди

Година Шампион Финалиста Резултат
1982   Њујорк ајлендерси *   Квебек нордикси 4-0
1983   Њујорк ајлендерси *   Бостон бруинси 4-2
1984   Њујорк ајлендерси   Монтреал канадијанси 4-2
1985   Филаделфија флајерси   Квебек нордикси 4-2
1986   Монтреал канадијанси *   Њујорк ренџерси 4-1
1987   Филаделфија флајерси   Монтреал канадијанси 4-2
1988   Бостон бруинси   Њу Џерзи девилси 4-3
1989   Монтреал канадијанси   Филаделфија флајерси 4-2
1990   Бостон бруинси   Вашингтон капиталси 4-0
1991   Питсбург пенгвинси *   Бостон бруинси 4-2
1992   Питсбург пенгвинси *   Бостон бруинси 4-0
1993   Монтреал канадијанси *   Њујорк ајлендерси 4-1

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

Источна конференција (од 1994)Уреди

Година Шампион Финалиста Резултат
1994   Њујорк ренџерси *   Њу Џерзи девилси 4-3
1995   Њу Џерзи девилси *   Филаделфија флајерси 4-2
1996   Флорида пантерси   Питсбург пенгвинси 4-3
1997   Филаделфија флајерси   Њујорк ренџерси 4-1
1998   Вашингтон капиталси   Бафало сејберси 4-2
1999   Бафало сејберси   Торонто мејпл лифси 4-1
2000   Њу Џерзи девилси *   Филаделфија флајерси 4-3
2001   Њу Џерзи девилси   Питсбург пенгвинси 4-1
2002   Каролина харикенси   Торонто мејпл лифси 4-2
2003   Њу Џерзи девилси *   Отава сенаторси 4-3
2004   Тампа Беј лајтнингси *   Филаделфија флајерси 4-3
2005 Сезона је отказана због локаута у НХЛ-у.
2006   Каролина харикенси *   Бафало сејберси 4-3
2007   Отава сенаторси   Бафало сејберси 4-1
2008   Питсбург пенгвинси   Филаделфија флајерси 4-1
2009   Питсбург пенгвинси *   Каролина харикенси 4-0
2010   Филаделфија флајерси   Монтреал канадијанси 4-1
2011   Бостон бруинси *   Тампа Беј лајтнингси 4-3
2012   Њу Џерзи девилси   Њујорк ренџерси 4-2
2013   Бостон бруинси   Питсбург пенгвинси 4-0
2014   Њујорк ренџерси   Монтреал канадијанси 4-2
2015   Тампа Беј лајтнингси   Њујорк ренџерси 4-3
2016   Питсбург пенгвинси *   Тампа Беј лајтнингси 4-3
2017

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

Кларенс Кемпбел конференција (од 1982. до 1993)Уреди

Година Шампион Финалиста Резултат
1982   Ванкувер канакси   Чикаго блек хокси 4-1
1983   Едмонтон ојлерси   Чикаго блек хокси 4-0
1984   Едмонтон ојлерси *   Минесота норт старси 4-0
1985   Едмонтон ојлерси *   Чикаго блек хокси 4-2
1986   Калгари флејмси   Сент Луис блуз 4-3
1987   Едмонтон ојлерси *   Детроит ред вингси 4-1
1988   Едмонтон ојлерси *   Детроит ред вингси 4-1
1989   Калгари флејмси *   Чикаго блекхокси 4-1
1990   Едмонтон ојлерси *   Чикаго блекхокси 4-2
1991   Минесота норт старси   Едмонтон ојлерси 4-1
1992   Чикаго блекхокси   Едмонтон ојлерси 4-0
1993   Лос Анђелес кингси   Торонто мејпл лифси 4-3

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

Западна конференција (од 1994)Уреди

Година Шампион Финалиста Резултат
1994   Ванкувер канакси   Торонто мејпл лифси 4-1
1995   Детроит ред вингси   Чикаго блекхокси 4-1
1996   Колорадо аваланши *   Детроит ред вингси 4-2
1997   Детроит ред вингси *   Колорадо аваланши 4-2
1998   Детроит ред вингси *   Далас старси 4-2
1999   Далас старси *   Колорадо аваланши 4-3
2000   Далас старси   Колорадо аваланши 4-3
2001   Колорадо аваланши *   Сент Луис блуз 4-1
2002   Детроит ред вингси *   Колорадо аваланши 4-3
2003   Анахајм мајти дакси   Минесота вајлдси 4-0
2004   Калгари флејмси   Сан Хозе шаркси 4-2
2005 Сезона је отказана због локаута у НХЛ-у.
2006   Едмонтон ојлерси   Анахајм мајти дакси 4-1
2007   Анахајм дакси *   Детроит ред вингси 4-2
2008   Детроит ред вингси *   Далас старси 4-2
2009   Детроит ред вингси   Чикаго блекхокси 4-1
2010   Чикаго блекхокси *   Сан Хозе шаркси 4-0
2011   Ванкувер канакси   Сан Хозе шаркси 4-1
2012   Лос Анђелес кингси *   Финикс којотси 4-1
2013   Чикаго блекхокси *   Лос Анђелес кингси 4-1
2014   Лос Анђелес кингси *   Чикаго блекхокси 4-3
2015   Чикаго блекхокси *   Анахајм дакси 4-3
2016   Сан Хозе шаркси   Сент Луис блуз 4-2
2017

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

РеференцеУреди

  1. ^ „Stanley Cup Journals:13”. Hockey Hall of Fame. 7. 7. 2003. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 5. 3. 2017. 
  2. ^ „Stephane Matteau”. Приступљено 5. 3. 2017. 
  3. ^ Cerny, Jim (27. 05. 2009). „Stanley Cup Playoffs Flashback: May 27, 1994”. New York Rangers. Приступљено 5. 3. 2017. 
  4. ^ „The Canucks Are Going To the Finals – History Will Be MADE”. Head To The Net. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2011. Приступљено 5. 3. 2017. 
  5. ^ Kevin Goff. „2011 NHL Playoffs: The Myth of the Cursed Stanley Cup Conference Final Trophies”. Bleacher Report. Приступљено 7. 3. 2017. 
  6. ^ „An Appeal to Ron Francis”. CasonBlog. 30. 5. 2006. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2017. Приступљено 7. 3. 2017. 
  7. ^ Goff, Kevin (18. 05. 2011). „Debunking the Conference Final Trophy Curse”. Bleacher Report. Приступљено 7. марта 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  8. ^ „1993 NHL Stanley Cup Playoffs Summary”. Hockey Reference.