Фотоотпорник
Фотоотпорник[1] је отпорник чији се отпор мијења под утицајем свјетлости која пада на њега. Због те особине, налази примјену као електронски сензор (осјетило).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/66/Photoresistor.jpg)
Фотоотпорник је начињен од полупроводног материјала. Ако су фотони свјетлости који падају довољно високе фреквенције (довољне енергије), даће везаним електронима довољно енергије да постану слободни електрони у полупроводнику. Са тиме се смањује отпор фотоотпорника под утицајем свјетлости.
Примјена
уредиФотоотпорници постоје као разни типови. Користе се као детектори свјетлости у фото-апаратима, уличним свјетлима, сигурносним ноћним алармима и другдје. Посебне врсте се користе за детекцију у инфрацрвеном спектру.
Материјал
уредиКадмијум-сулфид (CdS) је најчешћи материјал. Олово-сулфид (PbS) и Индијум-антимонид се користе у средњем инфрацрвеном спектру. Германијум-бакар (Ge, Cu) детектори се користе у даљњем инфрацрвеном спектру, у инфрацрвеној астрономији и спектроскопији.
Симбол
уредиСимбол фотоотпорника је приказан на слици.
Предности и мане
уредиПредности су ниска цијена и поузданост, а мане спора реакција. Обично је потребно неколико секунди за пуну промјену отпора при наглој промјени освјетљења.
Због спорости, фототранзистори и фотодиоде се користе за примјене које зависе о брзини реакције елемента.
Референце
уреди- ^ Правопис српскога језика. Матица српска. 2010. т. 84. стр. 89
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- (језик: енглески) Повезивање фотоотпорника у струјном колу
- (језик: енглески) Пројект праћења Сунца уз помоћ фотоотпорника