Франческо Сфорца

Франческо Алесандро Сфорца (итал. Francesco Alessandro Sforza; Сан Минијато, 25. августа 1401 - 8. марта 1466) био је истакнути италијански кондотијер и војсковођа, и први војвода Милана (1449—1466) из династије Сфорца. [1]

Франческо Сфорца
Франческо I Сфорца, војвода Милана (1449—1466).
Датум рођења(1401-07-23)23. јул 1401.
Место рођењаСан МинијатоФирентинска република
Датум смрти8. март 1466.(1466-03-08) (64 год.)
Место смртиМиланоМиланско војводство
СупружникPolissena Ruffo, Bianca Maria Visconti
ДецаGaleazzo Maria Sforza, Ippolita Maria Sforza, Лудовико Сфорца, Polyxène Sforza, Ascanio Sforza, Filippo Maria Sforza, Sforza Maria Sforza, Елизабета Марија Сфорца, Ottaviano Maria Sforza, Sforza Secondo Sforza, Drusiana Sforza, Tristano Sforza
РодитељиМуцио Сфорца
Lucia Terzani

Живот и рад

уреди

Рођен као ванбрачни син кондотијера Муција Сфорце, Франческо је у служби миланског војводе Филипа Марија Висконтија (итал. Filippo Mario Visconti) ратовао против Млетачке републике и Папе. Женидбом 1441. са Висконтијевом ћерком, добио је Понтремоли и Кремону, и наследство Миланског војводства. Када је 1447. у Милану избила побуна грађана, којом је протеран Висконти и основана Амброзијанска република, Сфорца је 1449. после опсаде заузео град. Као милански војвода, еластичном политиком и савезима стекао је право на Ђенову, а миром у Лодију (1454) консолидовао је, за неко време, прилике у северној Италији.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548

Литература

уреди