Ханза-Бранденбург W.12
Ханза-Бранденбург W.12 (нем. Hansa-Brandenburg W.12) је морнарички ловац-извиђач направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1917. године. [1]
Ханза-Бранденбург W.12 | ||
---|---|---|
Ханза-Бранденбург W.12 | ||
Опште | ||
Намена | морнарички ловачки авион и извиђач | |
Посада | 2 члана | |
Земља порекла | Немачко царство | |
Произвођач | Ханза-Бранденбург (Hansa-Brandenburg) | |
Први лет | 1917. | |
Димензије | ||
Дужина | 9,60 m | |
Размах крила | 11,20 m | |
Висина | 3,30 m | |
Површина крила | 36,20 m² | |
Маса | ||
Празан | 997 kg | |
Нормална полетна | 1454 kg | |
Погон | ||
Клипно-елисни мотор | 1 Mercedes D.III (Benz Bz.III) | |
Снага | 1 x 117 kW | |
Перформансе | ||
Брзина крстарења | 146 km/h | |
Макс. брзина на Hopt | 161 km/h | |
Плафон лета | 5000 m |
Пројектовање и развој
уредиТехнички опис
уредиИзрађен је већи број ових хидроавиона, који су се одлично показали у задацима патролирања морем и у борбама са противничким авионима.
Највећа брзина у хоризонталном лету је износила 161 km/h. Размах крила је био 11,20 метара а дужина 9,60 метара. Маса празног авиона је износила 997 килограма а нормална полетна маса 1454 килограма. Био је наоружан са једним или два митраљеза ЛМГ 08/15 Шпандау (LMG 08/15 Spandau) калибра 7,92 mm напред и једним Парабелум 7,92 мм у задњем делу кабине. [1]
Наоружање
уредиНаоружање авиона: Ханза-Бранденбург W.12 | |||
Ватрено (стрељачко) наоружање | |||
Топ | |||
Митраљез | |||
Број и ознака митраљеза | 1-2 напред + 1 позади | ||
Калибар | 7,92 mm | ||
Бомбардерско наоружање (бомбе) | |||
Ракетно наоружање (ракете) |
Оперативно коришћење
уредиЗемље које су користиле овај авион
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Hansa-Brandenburg W.12” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010.
Литература
уреди- Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga.
- Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.