Хематин (ферипротопорфирин IX) је тамноплави или браон пигмент који у себи садржи гвожђе у фери стању, добијен оксидацијом хемијске групе хема.[1] Овај хемијски дериват хемоглобина настаје уклањањем протеинског дела молекула и оксидацијом атома гвожђа из феро у фери форму.[2]

Структура хематина

Алтерантивни називи

уреди

Ферихем, хематозин, хидроксихемин, оксихем, фенодин или оксихемохромоген,

Опште информације

уреди

Хематин инхибира синтезу порфирина и стимулише синтезу глобина. Компонента је цитохрома и пероксидаза, а користи се и као реагенс.

Примена у терапији

уреди

Неки паразити претварају хем у хематин, који се биокристалише да би спречио токсичност хема. Такав је случај са маларијским паразитом Plasmodium-ом и Schistosoma manson.[3]​ Хематин се ослобађа из хемоглобина током његове деградације у вакуоли за храну маларијских паразита и детоксифицира се полимеризацијом у облик бета-хематина који се назива хемозоин, или маларијски пигмент. Овај процес је независан од протеина ин витро. Хинолински антималаријски шизонтициди у крви се акумулирају у вакуоли хране и могу инхибирати полимеризацију хематина везивањем за хематин и спречавањем његовог укључивања у растући ланац хемозоина. Сматра се да је отпорност на лекове на хинолине последица смањене акумулације лека у вакуоли хране. Како неки хинолини превазилазе ову отпорност, хинолини, као класа, остају потенцијални извор будућих антималаријских лекова.[4]

Хематина је заједно са глукозом стандардни је лек против порфирије, хетерогене групе ретких метаболичких болести. Према истраживањима хематин је у порфирији смањио излучивање порфирина и прекурсора у мокраћи код свих пацијената за приближно 50% вредностиод оне пре примене хематина. Такође је потиснуо активност синтазе делта-аминолаевулинске киселине, ензима биосинтезе хема који контролише брзину, у периферним леукоцитима код седам од девет пацијената код који су праћени.[5]

Извори

уреди
  1. ^ PubChem. „Haematin”. pubchem.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-27. 
  2. ^ Law, Jonathan LawJonathan; Martin, Elizabeth MartinElizabeth (2020-02-27), Law, Jonathan; Martin, Elizabeth, ур., haematin (на језику: енглески), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-883661-2, doi:10.1093/acref/9780198836612.001.0001/acref-9780198836612-e-4243, Приступљено 2024-05-27 
  3. ^ Moore, G. A.; Homewood, C. A.; Gilles, H. M. (1975). „A comparison of pigment fromSchistosoma mansoniandPlasmodium berghei. Annals of Tropical Medicine & Parasitology. 69 (3): 373—374. ISSN 0003-4983. doi:10.1080/00034983.1975.11687021. 
  4. ^ Ridley, R. G.; Dorn, A.; Vippagunta, S. R.; Vennerstrom, J. L. (1997). „Haematin (haem) polymerization and its inhibition by quinoline antimalarials”. Annals of Tropical Medicine and Parasitology. 91 (5): 559—566. ISSN 0003-4983. PMID 9329993. doi:10.1080/00034989760932. 
  5. ^ „Treatment with Haematin in Acute Hepatic Porphyria”. QJM: An International Journal of Medicine. 1981. ISSN 1460-2393. doi:10.1093/oxfordjournals.qjmed.a067678. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).