Херман Вагнер
Херман Вагнер (нем. Hermann Wagner, 1813. или 1814– ?) био је швајцарцарски лекар који је медицину студирао у Швајцарској и Француској, а као лекар радио у Русији, Молдавији, Грчкој, Турској и Србији од 1844. године.
| Херман Вагнер | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1813. или 1814. |
| Швајцарска | |
| Датум смрти | ? |
| Пребивалиште | Кнежевина Србија |
| Националност | Швајцарац |
| Научни рад | |
| Поље | медицина |
Живот и каријера уреди
Рођен је у Швајцарској, у кантону Аргау (Aargau). Медицину је студирао у Швајцарској и Француској. Након завршетка студија медицине као лекар радио је неколико година у Русији, Молдавији, Грчкој и Турској.[1]
У Србију је дошао у октобру 1844. године, са намером да у њој започне лекарску праксу. У децембру 1845. обратио се лично кнезу Александру Карађорђевићу са молбом за место београдског општинског лекара које је остало упражњено након што је 1845. године ово место напустио др Белони и прешао у војни санитет.[1] На кнезову препоруку, Министарство унутрашњих дела га је 7. фебруара 1846. године примило за „контрактуалног физикуса“ (физикуса под уговором), на годину дана, са следећом напоменом у уговору... да је дужан да научи српски језик „сходно Уредби од 21. августа1839. године“ (Наставленија за окружне лекаре и физикусе),што је значило да за то има рок од највише две године.[1][2]
Након ступања на дужност Вагнер је одмах започео да ради на поправљању стања у скромно опремљеној Болници. Прво је на његову молбу да се основни хируршки инструментаријум набави60 болница добила прве хируршке инструменте. Следећа његова иницијатива била је да ангажује хирург или берберина за „болеснике од рана“, Како са реализацијом овог предлога није ишло лако, тек 1847. године у Болницу је примљен још једног послужитеља.[1][3]
Број болесника у новембра 1848. године
Број болесника у Болници није био велики, нпр. током новембра 1848. године у Болници је лечено свега пет лица и то:[1]
- један од колере ,
- један од „билијарне грознице“,
- један од маларије,
- један од бронхитиса и
- један од „спасмуса“.
Оболели од колере је преминуо, а други су остали на даљем лечењу.[1]
Број болесника у децембру 1848. године
Број болесника у овом периоду био нешто већи и износио је 13. Болести које су код њих биле заступљене јесу:[1]Осморо је оздравило и отпуштено из болнице, двоје је умрло од бронхитиса, а на даљем лечењу остала су три болесника.[1][4]
- „febrisgastrica (један болесник);
- febris intermittens (1);
- hepatitis (1);
- lienitis (1);
- erysipelas faciei (1);
- dysenteria (3)
- bronchitis (2)“.
Незадовољство надлежних радом и односом др Вагнера (које се прво испољило у случају лечења младића Луке, а потом и у ситуацији када је одбио да прегледа једног умрлог робијаша),[1] непрестано расло. Након што се јануара 1847, године Оштина београдска преко Управитељства вароши жалила се Министарству на Вагнера наложено јој је да се стрпи, сачека и види да ли ће се др Вагнер у наредном периоду поправити у вршењу дужности. Да се он није поправио, јасно је из његове кондуит листе за 1848. годину, у којој га је лоше оценио управник вароши Београда.[1]
Када је незадовољство кулминирало крајем 1848. године Општина је у новембру 1848. године тражила Вагнерово разрешење али се после петнаестак дана предомислила увидевши да „за сада бољег“ кандидата за лекара нема.[1] Такође је и Министарство наложило Општини да сачека да Вагнеру истекне уговор 26. фебруара 1849, па да након тога одлучи хоће ли за наредну годину уговор потписати опет с њим или снеким другим доктором.[1]
Спор са др Вагнером коначно је решен одлуком Општине да ангажује „II општинског лекара“ (зашта је од Министарства, добила одобрење још 1846.године). Тај „II општински лекар“ био је др Иларион Анђелковић.
Према наводима из истраживања Јелене Јовановић Симић...Уговор са др Вагнером није био обновљен, а ми нисмо пронашли никакве даље податке о њему. За првог варошког физикуса изабран је др Константин Гадеш, а његов избор Министарство је одобрило 1. јула 1849. године.[1]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Др Херман Вагнер (Hermann Wagner, 1813. или 1814– ?) У: Јелена Јовановић Симић, Лекари Београдске болнице (1841–1881), 800 година српске медицине, Српско лекарско друштво Београд 2019.
- ^ АС, МУД – С, 1846, IV, 79.
- ^ ИАБ, УГБ, 1847, к. 72, Ф V, 1265 119
- ^ ИАБ, УГБ, 1848, к. 99, 3500.
Литература уреди
- Јелена Јовановић Симић, Лекари Београдске болнице (1841–1881), 800 година српске медицине, Српско лекарско друштво Београд 2019.
