Химна Туниса

Државна химна Туниса носи назив „Браниоци домовине” (арап. حماة الحمى‎‎). Текст су написали Мустафа Садик ел Рафиа и Абу ел Касим ел Шаби.

Браниоци домовине
حماة الحمى
Ḥumāt al-Ḥimá

Застава Туниса
Држава	Тунис
Језик	арапски
Текстописац	Мустафа Садик ел Рафиа и Абу ел Касим ел Шаби
Композитор	Мухамед Абдел Вехаб / Ахмед Хајредин
Прихваћена	7. новембра 1987. године
инструментално извођење

Историја

Текст ове химне потиче из песме коју је тридесетих година 20. века саставио египатски песник Мустафа Садик ел Рафиа, пореклом из Либана. Иако се прво мислило да је музику компоновао Мухамед Абдел Вехаб туниски музиколог Салах ел Махди тврди да је мелодију за химну осмислио песник Ахмед Хајредин, а оригиналну музику за песму је компоновао Закарија Ахмед.

Последње стихове химне написао је Абу ел Касим ел Шаби. Према Ел Махдију, ови стихови су придодати химни јуна 1955. године.

Позната још и као „Химна револуције”, извођена је на састанцима владајуће партије, Neo Destour, која је касније променила име у Социјалистичка Десторијанска Странка. „Браниоци домовине” је привремено служила као химна од свргнућа монархије 25. јула 1957. године, када је изабрана уместо Salam al-Bey до постављања Ala Khallidi за званичну химну, али је враћена у употребу после државног удара 7. новембра 1987. када је за председника изабран Зин ел Абидин ибн Али.

Текст

Државна химна

Арапски оригинал	Транскрипција	Српски превод
حماة الحمى يا حماة الحمى هلموا هلموا لمجد الزمن لقد صرخت في عروقنا الدماء نموت نموت ويحيا الوطن لتدو السماوات برعدها لترم الصواعق نيرانها إلى عز تونس إلى مجدها رجال البلاد وشبانها فلا عاش في تونس من خانها ولا عاش من ليس من جندها نموت ونحيا على عهدها حياة الكرام وموت العظام   ورثنا السواعد بين الأمم صخورا صخورا كهذا البناء سواعد يهتز فوقها العلم نباهي به ويباهي بنا وفيها كفا للعلى والهمم وفيها ضمان لنيل المنى وفيها لأعداء تونس نقم وفيها لمن سالمونا السلام   إذا الشعب يوما أراد الحياة فلا بدّ أن يستجيب القدر ولا بد لليل أن ينجلي ولا بد للقيد أن ينكسر	Рефрен: Ḥumāt al-ḥimá yā ḥumāt al-ḥimá Halummū halummū li-majdi iz-zaman Laqad ṣarakhat fī ‘urūqinā ad-dimā Namūtu namūtu wa-yaḥyā al-waṭan Li-tadwi is-samāwātu bi-ra‘dihā Li-tarmi iṣ-ṣawā‘iqu nīrānahā Ilá ‘izzi Tūnis ilá majdihā Rijāl al-bilādi wa-shubbānahā Fa-lā ‘āsha fī Tūnis man khānahā Wa-lā ‘āsha man laysa min jundihā Namūtu wa-nahyā ‘alá ‘ahdihā Ḥayāt al-kirāmi wa-mawt al-‘iẓām Рефрен Wa-rithnā as-sawā‘ida bayn al-’umam Ṣukhūran ṣukhūran ka-hadhā al-binā’ Sawā‘idu yahtazzu fawqahā al-‘alam Nubāhī bihi wa-yubāhī binā Wa-fīhā kafā lil-‘ulá wa-al-himam Wa-fīhā ḍamānun li-nayli il-muná Wa-fīhā li-’a‘dā’i Tūnis niqam Wa-fīhā li-man sālamūnā as-salām Рефрен Idhā ash-sha‘bu yawman arāda al-ḥayāh Fa-lā budda an yastajīb al-qadar Wa-lā budda lil-layli an yanjalī Wa-lā budda lil-qaydi an yankasir Рефрен	Рефрен: Хеј, браниоци домовине! Скупите се у славу нашег времена! Крв кључа у нашим венама, Живот дајемо за своју земљу. Нека небеса грме Нека муње ватрене падају. Мушкарци и омладино Туниса, Устаните у име његове моћи и славе. Нема места за издајнике у Тунису, Само за оне који ће га бранити! Ми живимо и умиремо лојални Тунису, Достојанствен живот и славна смрт. Рефрен Као народ наследили смо Оружје и гранитне куле. Гледајући вијорење наше славне заставе, Поносни смо на њу и она је поносна на нас, Оружје наших амбиција и славе, Оствариће наше наде, Пораз нанеће непријатељима, Мир понудиће пријатељима. Рефрен Када народ жели да живи, Судбина мора да одговори. Угњетавање тада ће престати. Окови морају нестати. Рефрен