Не поистовећивати са Хиротонија.

Хиротесија или рукопроизвођење је у Православној цркви полагање руку с молитвом за посвећење у ранг нижег клира – у чтин чтеца или ипођакона.[1] Право хиротесије припада епископима, али у манастирима је, према 14. канону Седмог васељенског сабора, дозвољено да их врше и настојатељи (архимандрити и игумани).

Хиротесија студената са Сретенске богословије у чин чтеца

Хиротесија се, за разлику од хиротоније, врши изван олтара, у средишту храма.[2] То указује на то да је значај хиротесије нешто нижи од хиротонисања, али не умањује значај хиротесије.[3]

Рукоположење свештенства у вишу хијерархију свештенства врши се и путем хиротесије. Посвећење игуманије женског манастира такође се врши хиротесијом.

Процедура за вршење црквеног обреда хиротесије налази се у Чиновнику архијерејског свештенослужења.[4]

ИзвориУреди