Хиротесија
Хиротесија или рукопроизвођење је у Православној цркви полагање руку с молитвом за посвећење у ранг нижег клира – у чин чтеца или ипођакона.[1] Право хиротесије припада епископима, али у манастирима је, према 14. канону Седмог васељенског сабора, дозвољено да их врше и настојатељи (архимандрити и игумани).
Хиротесија се, за разлику од хиротоније, врши изван олтара, у средишту храма.[2] То указује на то да је значај хиротесије нешто нижи од хиротонисања, али не умањује значај хиротесије.[3]
Рукоположење свештенства у вишу хијерархију свештенства врши се и путем хиротесије. Посвећење игуманије женског манастира такође се врши хиротесијом.
Процедура за вршење црквеног обреда хиротесије налази се у Чиновнику архијерејског свештенослужења.[4]