Х-8 (филм)
Х-8 је хрватски и југословенски дугометражни филм из 1958. године[1] године редитеља Николе Танхофера.[2] Филм је награђен Великом Златном ареном на фестивалу играног филма у Пули 1958. године. Радња се темељи на истинитој причи о фаталној несрећи коју је проузроковао непознати возач аутомобила 1957. године. Х-8 су почетни знакови његових регистарских таблица, и једини податак о починитељу злочина.
Х-8 | |
---|---|
Жанр | драма |
Режија | Никола Танхофер |
Сценарио | Звонимир Берковић, Томислав Буторац |
Музика | Драгутин Савин |
Сниматељ | Славко Жалар |
Монтажа | Радојка Танхофер |
Година | 1958. |
Трајање | 105 минута |
Земља | ФНРЈ |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Садржај
уредиУ ноћи 14. априла 1957. године на загребачком аутопуту се сударе аутобус и фабрички камион. Судар је претицањем узроковао непознати возач који одмах после тога хладнокрвно гаси светла и бежи, а да се није ни осврнуо. Остатак филма прати догађања у аутобусу и камиону све до саме несреће. Упознајемо судбине путника аутобуса - студенткиње клавира Алме Новак, новинара Бориса, његовог колеге и пријатеља, пропалог глумца Креше Миљуша и његове супруге, возача Јосипа Бараћа, његовог помоћника Јанеза Понграца и других. Истовремено, пошиљку лима камионом превози шофер Рудолф Кнез, а прате га његов син Владимир и његов познаник из затвора Фрањо Росић, који им се накнадно прикључи. Истовремено, приповедачи злокобно најављују скору несрећу и бројеве седишта погинулих путника аутобуса, док они сами стално мењају места.[2]
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Андро Лушичић | Др. Шестан |
Антун Врдољак | Фотограф |
Борис Бузанчић | Новинар |
Ђурђа Ивезић | Алма Новак |
Фабијан Шоваговић | Фрањо Рошић |
Иван Шубић | Јосип Бараћ |
Маријан Ловрић | Рудолф Кнез |
Љубица Јовић | Крешина жена |
Марија Кон | Тамара |
Иван Ловрић | |
Миа Оремовић | Жена Швајцарца |
Мира Николић | мајка Гордана |
Перо Квргић | Јакупац |
Рудолф Кукић | Швицарац |
Синиша Кнафлец | Владимир |
Стане Север | Јанез |
Вања Драх | Крешо |
Санда Фидершег | Супруга лијечника Шестана |
Мартин Матошевић | |
Павле Богдановић | Војник Мишо Петровић |
Драго Митровић | Иван Вуковић |
Круно Валентић | Продавац „Вечерњег” |
Адам Ведерњак | Тип који купује сат |
Стјепан Јурчевић | Проф Никола Томашевић |
Рикард Брзеска | Конобар |
Комплетна филмска екипа ▼
Редитељ | Никола Танхофер | |
Сценариста | Звонимир Берковић | (идеја) |
Звонимир Берковић | (писац) | |
Томислав Буторац | (писац) | |
Никола Танхофер | (идеја) | |
Композитор | Драгутин Савин | |
Директор фотографије | Славко Залар | |
Монтажер | Радојка Танхофер | (као Радојка Иванчевић) |
Сценограф | Здравко Гмајнер | |
Костимограф | Олга Марушевски | |
Одсек за шминку | Ева Бадер | асистент шминкера |
Бранка Кинцл | фризер | |
Јанко Веверец | асистент шминкера | |
Соња Зечевић | шминкер | |
Менаџер продукције | Фрањо Бенковић | вођа снимања |
Данијел Ивин | помоћник организатора | |
Живко Петровић | директор филма | |
Помоћник режије | Стипе Делић | помоћник редитеља |
Младен Феман | помоћник редитеља | |
Уметнички одсек | Перо Ловрић | сценски реквизитер |
Одсек за звук | Јосип Боларић | асистент тонског сниматеља |
Федор Јелер | тонски сарадник | |
Одсек за камеру и расвету | Миодраг Грбић | пратилац камере |
Иво Орешковић | сценски мајстор | |
Вјенцеслав Орешковић | пратилац камере | |
Ивица Рајковић | фотограф | |
Фрањо Жагар | вођа расвете | |
Славко Залар | сниматељ | |
Одсек за костим | Милица Чевид | гардеробер |
Одсек за монтажу | Иванка Гуложнић | асистент монтажера |
Музички одсек | Лидија Јојић | музички уредник |
Остала екипа | Иванка Форенбахер | секретар режије |
Награде
уредиНа фестивалу у Пули филм је добио за најбољи филм, режију, сценарио, епизодног глумца и глумицу (Антун Врдољак и Миа Оремовић) те наградом публике Јелен.[2][3]
Критике
уредиДаниел Рафаелић је за Филмски лексикон записао:
"Један од најцјењенијих хрватских филмова, Х-8... се подједнако одликује дојмљивом глумом, режијом и монтажом. На почетку филмског излагања разоткрива се завршни расплет – судар аутобуса и камиона, а чак се и открива број погинулих те бројеви мјеста на којима су ти људи сједили. Напетост произлази из чињенице што ликови тијеком вожње измјењују своја мјеста, а поистовјећивање гледалаца и ликова појачава истицање тврдње да се ради о истинитом догађају (узрочник судара побјегао је с мјеста несреће, а једино је запамћен почетак његове регистрације: Х-8...). Ликови су слојевито обликовани, ритам је узоран, а цјелина остварује типичан југославенски микросвијет тога времена односно панораму сложенога друштва."[4]
Референце
уреди- ^ Хрватски филмски архив: Попис хрватских дугометражних филмова 1944. - 2006. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2011), Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ а б в „H-8”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021.
- ^ „H-8”. Nacionalni arhivski informacijski sustav. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Filmski leksikon: H-8”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2015. г. Приступљено 23. 01. 2021.
Спољашње везе
уреди- Х-8 (филм) на сајту IMDb (језик: енглески)