43° 10′ 49″ С; 22° 40′ 56″ И / 43.180244° С; 22.682333° И / 43.180244; 22.682333

Царева чесма (Царев кладенац, Царевица) налази се испод Планинарског дома код Пирота, на старом путу за Горњи Висок.

Подизање чесме уреди

По народном предању, чесму су подигли становници оближњих села у 14. веку. Наиме, предање говори да је српска војска на челу са Душаном након битке код Велбужда прошла кроз Висок. Рањени и исцрпљени војници пронашли су предах на извору недалеко од данашњег Планинарског дома, где су се неколико дана опорављали помогнути од становништва околних села. Када је Душан отишао с војском, народ је на месту где је војска логоровала подигао лепу чесму од камена с хладном и чистом водом, као спомен на Душанов боравак и назвао је „Царева чесма”.[1][2]

Царева чесма налази се крај старог пута за Горњи Висок који је био у употреби до краја четрдесетих година 20. века. Тада је акцијама Омладинских радних бригада просечена нова деоница на овом путном правцу која се и данас користи.[3]

Преко пута чесме, с друге стране пута, налазе се велика камена корита за појење стоке.

Злочини окупатора у Другом светском рату уреди

Маја 1944. године ратни злочинац Љубен Стојанов је код Цареве чесме ликвидирао групу недужних цивила из села Рсовци, који су пошли у Пирот носећи обавезни откуп бугарским властима.[4][5][6]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Јовановић, Борисав (1994). Ризница пиротске баштине. Пирот. стр. 26. 
  2. ^ Панајотовић, Томислав (1982). Пирот кроз векове : историјски догађаји, записи, предања, сећања, људске судбине. Пирот. стр. 14. 
  3. ^ Војчић, Драгослав; Панчић, Виден; Николић, Горан (2012). Радни полет омладине пиротског краја 1944-1989. Пирот. стр. 118. 
  4. ^ Манић, Миљан (2017). Пиротски времеплов : хронологија. Пирот. стр. 95. 
  5. ^ Тодоровић, Недељко (2018). Рсовци. Пирот. стр. 161. 
  6. ^ Пиротски зборник број 6. Пирот: Слобода. 1974. стр. 185, 186.