Царићи провирљивци

Царићи провирљивци (лат. Pardalotidae) су породица птица певачица, присутна у Аустралији, чије су одлике кратак реп, чврсте ноге, кратак и туп кљун. Породица укључује један род Pardalotus и четири врсте. Научно име породице је изведено од грчке речи pardalōtos, која значи „пегав као леопард”. У ову породицу су у прошлости сврставане многе друге врсте које су данас смештене у породицу трнокљунке (Acanthizidae).

Царићи провирљивци
Pardalotus striatus ornatus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Натпородица: Meliphagoidea
Породица: Pardalotidae
Strickland, 1842
Род: Pardalotus
Vieillot, 1816
Врсте

Царићи провирљивци проводе већи део времена у крошњама дрвећа, хранећи се инсектима.[1] Углавном живе у паровима или малим породичним скупинама, али након сезоне гнежђења се понекад окупљају у јата.

Таксономија и систематика уреди

Постоји општа сагласност о постојању четири врсте царића провирљиваца, сврстаних у један род Pardalotus. Који је првобитно био смештен у породицу цвећарки (Dicaeidae). Анализе ДНК су међутим показале да царићи провирљивци нису блиско сродни цвећаркама и да су ближе сродни породици трнокљунки (Acanthizidae). Према неким старијим изворима трнокљунке су укључиване у породицу Pardalotidae, али данас имају положај посебне породице.[1]

Врсте пегави царић провирљивац и црвеновеђи царић провирљивац немају подврста, док их друге две врсте имају. Пругасти царић провирљивац према неким изворима има 6 подврста,[2] док према другим изворима оне чине 4 посебне врсте. Пегави царић провирљивац према неким изворима има 3 подврсте,[3] од којих једна (Pardalotus punctatus xanthopyge) према неким изворима има положај посебне врсте због свог јединственог перја и зова, као и непостојања зоне хибридизације у југозападној Аустралији. Верује се да су пегави и пругасти царић провирљивац блиско сродни.[1]

Врсте и подврсте уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в Woinarski, John (2008). „Family Pardalotidae (Pardalotes)”. Ур.: Josep, del Hoyo; Andrew, Elliott; David, Christie. Handbook of the Birds of the World. Volume 13, Penduline-tits to Shrikes. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 390—401. ISBN 978-84-96553-45-3. 
  2. ^ Australian Biological Resources Study (13. октобар 2014). „Names List for Pardalotus (Pardalotinus) striatus (Gmelin, 1789)”. Australian Faunal Directory. Canberra, Australian Capital Territory: Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts, Australian Government. Приступљено 3. децембар 2015. 
  3. ^ Australian Biological Resources Study (13. октобар 2014). „Names List for Pardalotus (Pardalotus) punctatus (Shaw, 1792)”. Australian Faunal Directory. Canberra, Australian Capital Territory: Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts, Australian Government. Приступљено 3. децембар 2015. 

Спољашње везе уреди