Цицеронизам
Цицеронизам (итал. ciceronianismo или ciceronismo од итал. ciceroniano) је имитирање Цицероновог стила и језика, назив за стилистичку струју у италијанском хуманизму [1], насталу почетком 15. вијека, када су напуштене средњовјековне норме латинског стила, садржане у приручницима названим Вјештине пјесничког обликовања (Artes dictandi). [2]У оквиру ове струје издвојиле су се двије групе писаца које су цицеронизам различито схватале: на челу прве је био Полицијано, који је латински језик прилагођавао свом пјесничком надахнућу и машти и прихватао употребу пјесничких неологизама, названих „чудовишне ријечи” (portenta verborum), док се друга група слијепо држала Цицероновог стила одбацујући сваку новину.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Цицеронизам – Вокабулар италијанске енциклопедије
- ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 95. ISBN 86-19-00635-5.
Спољашње везе уреди
- Цицеронизам на вокабулару италијанске енциклопедије (итал. језик)