Отворите главни мени

Чеџу

суптропско и вулканско острво које се налази јужно од Корејског полуострва

Острво Чеџу (кор. 제주 특별 자치도, Jeju-do)[1] суптропско је и вулканско острво које се налази јужно од Корејског полуострва. То је највеће острво Јужне Кореје. Површина му је 1.848.85 км².[2] По подацима из 2011. на њему живи 577.187 људи.[3]

Чеџу
The administration map of Jeju Province.jpg
Административна мапа Провинције Чеџу
Географија
Површина1,848,85 km2
Дужина73 km
Ширина41 km
Висина1.950 m
Највиши врхХаласан
Администрација
Највећи градЧеџу
Демографија
Становништво583.284  (2011)
Густина ст.315,63 стан./km2

Садржај

ИсторијаУреди

 
Водопади на острву по ноћи.

Рана историјаУреди

Према легенди, три Деми-Бога изашла су из Самсунг-хила, који је речено да је на северним падинама планине Халасан, и постали родоначелници Краљевине Тамна.
Такође, легенда тврди да су да су три брата укључујући и "Ко-Хуа", који су били петнаести потомци Коула, једног од родоначелника Чеџу народа, примио од стране суда Силу, док је у то вријеме име "Тамна" било званично признато. Међутим, нема конкректних доказа о томе када су се "три имена" појавила, нити тачан датум када су "Ко-ху" и његова браћа примили Силу. Претпоставља се да су "три имена" дошла за вријеме периода три краљевства (Гогурјео, Бакје и Сила) на копно Кореје.
Таејо, оснивач Горјеа, покушао је да успостави исти однос измађу Горјеа и Тамне, какав су имали Тамна и Сила. Тамна је одбио да прихвати ову позицију, а Горјео је послао трупе да присиле Тамну да то прихвати. Ко-Ја Гион, шеф Тамне, прихватио је Горјеов захтјев 938. и послао свог сина, принца Малу, на суд Горјео као де факто таоца.

Новија историјаУреди

Острво је вулканског поријекла о чему свједочи вулкан Халсан са око 360 околних угашених вулкана. Вулкан је посљедњи пут био активан прије 8 вијекова. На врху те највише планине у Јужној Кореји је језеро настало прије око 2500 година, а по ободу су бројни тунели, пролази и пећине којима је некада куљала лава. [4]

ГеографијаУреди

 
Водопади на острву.

Острво се састоји од вулканског материјала. Њим доминира врх Халасан који је висок 1950 метара и тиме је највиши врх Јужне Кореје. Пречник острва (исток-запад) је дугачак 73 км, док је пречник од сјевера ка југу дугачак 41 км.[5]
Острво је у потпуности направљено од вулканских ерупција пре око 2 милиона година. Ерупција се десила у Кенозоичко доба. Зиме на острву су суве, а љета топла, влажна и кишовита.
У угашеном кратеру овога вулкана налази се кратерско језеро, а област око њега је национални парк.
12% (224 квадратна километра) заузима Готјавалова шума. Та област је остала нетакнута до 21. века. Та област је остала тако дуго због јединствене екологије. [6] Шума је такође и главни извор воде, јер кишница пада у пукотине земље, у лаву. Готјавалову шуму сматра важном мочваром међународна Рамсарска конвенција по неким истраживањима, јер је станиште јединствених биљних врста и представља главни извор воде за пола милиона становника.

Стотине вулканских брежуљака и тунели које је створила лава дају овом острву јединствени крајолик. Административно, Чеџу је постала засебна провинција 1946. До тада је била део провинције Џеоланам. Чеџу је најмања провинција у земљи. Од 2006. има статус посебне аутономне провинције.[7]

 
Угашени кратер вулкана.

РеференцеУреди

  1. ^ Jeju Special Self-Governing Province. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2004. Приступљено 15. 05. 2013. 
  2. ^ (на језику: енглески) Special Self-Governing Province:„Geography“, приступ 15.5.2013
  3. ^ „Представљамо:Седам светских чуда природе”. Приступљено 31. 12. 2013. 
  4. ^ „Тема броја:Седам светских чуда природе”. Приступљено 31. 12. 2013. 
  5. ^ „Мапа Јужне Кореје-Чеџу острво” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. 
  6. ^ „Острво Чеџу” (на језику: корејски). 
  7. ^ „Острво Чеџу-метеорологија” (на језику: корејски). 

Спољашње везеУреди