AIBO
AIBO, (Artificial Intelligence Robot, робот вештачке интелигенције, другар на јапанском) је серија робо-љубимаца које дизајнира и производи компанија Сони (Sony). Сони је најавио прототип робота средином 1998.[1] Први модел је представљен у мају 1999.[2] Нови модели су пуштани сваке године до 2005. Иако је већина модела имала псећи изглед, друге инспирације су укључивале младунце лава и само је задња ERS-7 верзија експлицитно била "пас робот"[3].
 | |
| Произвођач | Sony Corporation |
|---|---|
| Проналазач | SONY's Digital Creatures Lab |
| Година настанка | 1999. год. |
| Сврха | Робот за забаву |
AIBO роботи се користе у многим филмовима, музичким спотовима и рекламним кампањама као футуристичке иконе[4].
АIBO одговара на више од 100 гласовних команди и разговара на тонском језику.
Прототипови уреди
Сони је приказао неколико прототипова. Међу првим моделима били су роботи који су личили на инсекте са шест ногу. У Сонијевом саопштењу за новине прототип из 1998. је сличан онима из прве генерације. Разлике укључују употребу PC-картице за меморију уместо меморијског стика, употреба две батерије као и могућност коришћења 2-точкашког модула уместо ногу.
Модели уреди
Прва генерација уреди
ЕRS 110 уреди
Први комерцијални AIBO изгледом налик на пса. Ограничење производа било је 3000 за Јапан и 2000 за САД. Модел је распродат за само 20 минута након сто је постао доступан на интернету. Добио је награду Good Design Award Grand Prize.
ERS 111 уреди
Побољшана верзија оригиналног AIBO-a, у почетку објављен у новембру 1999. као лимитицирано издање модела. Свих 3000 примерака распродано је у року од 17 секунди од пуштања у продају.
Друга генерација уреди
ЕRS 210 уреди
Овај модел има изглед младунчета лава и оригинални дизајн из ERS-110. Висок је 28cm i težak 1.5kg. Može da izdrži 1.5h neprekidnog rada.
ERS-311B/312B, ERS-311B / X уреди
Модел који омогућава Bluetooth комуникацију
Трећа генерација уреди
ERS-7 уреди
Овај AIBO сматра се врхунцем серије. Представља први модел који је експлицитно био робо-пас, доступан у белој боји. Последњи модел је ERS-7M3.
QRIO уреди
QRIO је робот људског обличја осмишљен као наследник AIBO-a. Користи исту базу R-CODE и Aperios operativni sistem.
Хардвер уреди
Иницијални хардвер AIBO-a ERS-110 укључује 64-обитни RISC процесор,16 мегабајта RAM-a, сензоре осетљиве на додир, говорник и погоне. Како се серија развијала, додато је више сензора и погона. WI-FI је био доступан као додатак следећим генерацијама AIBO-a. Трећа и последња генерација AIBO-a, ERS-7 има вишеструке сензоре у глави и телу, грудни сензор и WI-FI.
Софтвер уреди
Сви AIBO роботи долазе у пакету са AIBOLife софтвером који роботу даје личност, способност да хода, „види” своју околину преко камере и препознаје изговорене команде (на енглеском, шпанском и јапанском). Звуке за AIBO је програмирао јапански Дј Nobukazu Takemura спајањем механичких и органских делова.[5] Звуке за ERS-7 дизајнирао је Masaya Matsuura, јапански музичар и дизајнер игрица.[6]
Aperios и Open-R уреди
Aperios је оперативни систем у власништву компаније Сони који се користи у свим AIBO и QRIO роботима као и у другим уређајима. Aperios OS је био намењен за широку употребу зато што је користио револуционарну могућност за управљање вишеструким аудио и видео подацима истовремено у реалном времену [7]. Оперативни систем није широко прихваћен и 2003. је Сони престао да га развија. OPEN-R је архитектура намењена за роботе за забаву. Архитектура подразумева употребу модуларних хардверских компоненти, као што су додаци који се могу лако скинути и заменити да би се променио облик и функција робота, и модуларне софтверске компоненте које могу да се измене да би се променило њихово понашање и обрасци кретања.
AIBOware уреди
Код прве и друге генерације AIBO-a могу се уочити различити софтверски пакети. AIBOware је назив за софтвер који се налази на меморијском стику и омогућава да робот „одрасте”, пређе из фазе штенета у одраслу јединку притом пролазећи кроз различите фазе развоја док власник ступа у интеракцију с њим. Explorer AIBOware омогућава власницима да комуницирају са потпуно зрелим роботом који је у стању да разуме 100 гласовних команди. Без AIBOware роботи би могли да изводе само основне радње. Трећа генерација ERS-7 има искључиво „Mind” софтвер који укључује могућности AIBOLife и других AIBOware пакета. „Mind” софтвер закође укључује процесе спајања што омогућава ERS-7 да се самостално напуни. Надоградња у „Mind2” укључује плејер за забаву и Wi-Fi сигнал повезан са компјутером. Надоградње у „Mind3” укључују говор и самостално мапирање собе. AIBO-ов визуелни систем користи SIFT алгоритам да би препознао станице за пуњење. Визуелни софтвер је имплементација ERVision софтвера фирме Evolution Robotics.
Значајнији AIBOware Software
| Назив | Опис | Модели који га подржавају |
|---|---|---|
| AIBO Custom Manager | Дозвољава корисницима да учитају Mind са различитим звуцима, играма и гласовима. | ERS-7 |
| AIBO Entertainment Player | Дозвољава да PC конектован на WiFi са даљине контролише AIBO Mind. | ERS-7 |
AIBO Software Development Environment уреди
У почетку је програмирање вршено у оквиру Сонија и организација које су учествовале на Robocup. Касније су корисници коришћењем обрнутог инжењеринга развили властити софтвер који ради заједно са AIBOware-ом. Примертаквог софтвера је „DiscoAibo” који омогућава да робот куца плеше. Иако се Сони опирао, под притиском корисника временом је пустио у употребу сет програмерских алатки за некомерцијалну употребу. На крају су се издвојиле три софтверска алата R-CODE, OPEN-R SDK и AIBO Remote Framework, познате под називом AIBO Software Development Environment. Све три алатке су се могле бесплатно download-овати и користити за комерцијалне и некомерцијалне сврхе (осим OPEN-R SDK који се могао користити само у некомерционалне сврхе).
AIBO у образовању уреди
AIBO се у значајној мери користи у образовању. Постојали су курсеви засновани на AIBO платформи који се односе на моделе перцепције, спознаје и акција за решавање проблема[8]. Посматран је као јефтина платформа за образовање и истраживање у области вештачке интелигенције зато што обједињује рачунар и визуелни систем у пакету који је много јефтинији од класичних робота који су изучавани.
Референце уреди
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2013. г. Приступљено 14. 1. 2013.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ Ulanoff, Lance (4. 9. 2003). „Surprise! Sony's AIBO Is a Dog”. Pcmag.com. Архивирано из оригинала 18. 06. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ „Sony Europe”. Classic-web.archive.org. Архивирано из оригинала 14. 8. 2002. г. Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ Nobukazu Takemura, Synthesizing Things Up Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2013) Washington Post, January 20, 2002
- ^ „Sony AIBO Europe - Official Website - AIBO News”. Sonydigital-link.com. Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ „Wired 7.11: Sony's Plan for World Recreation”. Wired.com. Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ „15-491 Fall 2008”. Classic-web.archive.org. 25. 7. 2010. Архивирано из оригинала 25. 7. 2010. г. Приступљено 10. 3. 2013.
Спољашње везе уреди
- Official Listing at ElectronicPets.org
- = 14. 1. 2013 Sony Develops OPEN-R Architecture for Entertainment Robots
- Sony Launches Four-Legged Entertainment Robot
- Sony-Aibo.co.uk
- Aiboworld forums, blogs, etc
- AIBO-Life: forums, faq, help
- List of AIBO Dogs
- UCHILSIM, A physics-based simulator of AIBOs competing in RoboCup.