Морска саса

(преусмерено са Actiniaria)

Морске сасе су сесилни, солитарни жарњаци који имају облик полипа шестозрачне симетрије – цилиндрично тело са често великим бројем (и по неколико стотина) врло покретљивих пипака око усног отвора. За разлику од корала, са којима су најсродније, немају скелет.

Морска саса
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Cnidaria
Класа: Anthozoa
Поткласа: Hexacorallia
Ред: Actiniaria
подредови

Endocoelantheae
Nyantheae
Protantheae
Ptychodacteae

За подлогу су причвршћене педалним диском и секретом који је лепљив. Нису потпуно сесилне и могу се мало кретати правећи кружне покрете или чак пливати помоћу тентакула и таласастим покретима диска.

Унутрашња грађа

уреди

Шестозрачна грађа огледа се у томе што им је унутрашњост тела (гастроваскуларна дупља) подељена на коморе преградама (септама) којих најчешће има 6 или 6n, мада се могу наћи и по 5 или 10, али никада их нема 8 (као што је то код октокоралија). Од пукотинастих уста које се налазе на слободном крају тела полази ждрело које се завршава у дупљи. Ждрело је повезано са телесним зидом преко септи. Телесни зид је, као код свих жарњака, изграђен од два слоја ћелија:

Између ових слојева налази се добро развијена, мезоглеја у којој су разбацане ћелије.

Жарне ћелије су разбацане по читавој површини тела, али су најбројније на тентакулама и око усног отвора. Епитело-мишићне ћелије изграђене су од миофибрила који су:

  • на тентакулама распоређени уздужно
  • око усног отвора радијално распоређени

Нервни систем је дифузан, односно, изграђен од нервних ћелија повезаних тако да граде мрежу у основи епидермиса и ендодермиса.

Морске сасе се размножавају углавном полно, док неке усамљене јединке могу да се размножавају и бесполно, деобом и пупљењем. Најчешће су одвојених су полова са гонадама које се образују на преградама, мада има и хермафродитних врста. Када полне ћелије сазру долази до прскања гонада и ослобађања гамета у гастро-васкуларну дупљу. Оплођење се врши у тој дупљи, а затим се образује ларва планула која кроз усни отвор излази напоље. Ларва једно време плива па се спушта на дно и израсте у полипа.

Литература

уреди
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - биологија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе

уреди