Afroaves је кладус птица, који се састоји од реда крешталица (Coraciiformes), детлића (Piciformes), кљунорога (Bucerotiformes), трогона (Trogoniformes), кукавичје модровране (Leptosomatiformes), мишјакиња (Coliiformes), сова (Strigiformes), јастребовки (Accipitriformes) и лешинара Новог света (Cathartiformes).[1][2] Највећи део базног кладуса чине предатори, чији је последњи заједнички предак такође предатор.[3]

Afroaves
Временски распон: палеоценданашњост
Снежна сова, Bubo scandiacus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Кладус: Telluraves
Кладус: Afroaves
Ericson, 2012
Подкладуси

Accipitriformes (јастребови и сродници)

Cathartiformes (лешинари Новог света)

Strigiformes (сове)

Coliiformes (мишјакиње)

Leptosomatiformes (кукавичја модроврана)

Trogoniformes (трогони)

Bucerotiformes (кљунорози и сродници)

Coraciiformes

Piciformes

Кладограм Afroaves је саставио Прум, Р.O. et al. (2015)[1] користећи нека већ постојећа имена кладуса према истраживању Јурија, T. et al. (2013).[4]

Референце

уреди
  1. ^ а б Prum, R.O. et al. (2015) A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing. Nature 526, 569–573.
  2. ^ Ericson, P.G. (2012). „Evolution of terrestrial birds in three continents: biogeography and parallel radiations” (PDF). Journal of Biogeography. 39 (5): 813—824. doi:10.1111/j.1365-2699.2011.02650.x. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2016. г. Приступљено 19. 04. 2017. 
  3. ^ Jarvis, E. D.; Mirarab, S.; Aberer, A. J.; Li, B.; Houde, P.; Li, C.; Ho, S. Y. W.; Faircloth, B. C.; Nabholz, B.; Howard, J. T.; Suh, A.; Weber, C. C.; Da Fonseca, R. R.; Li, J.; Zhang, F.; Li, H.; Zhou, L.; Narula, N.; Liu, L.; Ganapathy, G.; Boussau, B.; Bayzid, M. S.; Zavidovych, V.; Subramanian, S.; Gabaldon, T.; Capella-Gutierrez, S.; Huerta-Cepas, J.; Rekepalli, B.; Munch, K.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds” (PDF). Science. 346 (6215): 1320—1331. PMC 4405904 . PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2015. г. Приступљено 19. 04. 2017. 
  4. ^ Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869 . PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419.