U biohemiji, dva molekula su antiparalelna ako su locirani jedan pored drugog i usmereni u suprotnim pravcima, ili ako su dva lanca međusobno komplementarna.[1]

Ilustracija vodoničnog vezivanja, prikazana isprekidanim linijama, antiparalelne beta ravni. Atomi kiseonika su obojeni crveno, a atomi azota plavo.

Na primer, u DNK molekulu 5' ugljenik je lociran na vrhu vodećeg lanca, a 3' ugljenik je lociran na nižem delu komplementarnog lanca. Nukleotidi su slični i paralelni, ali oni idu u suprotnim pravcima, te se stoga nazivaju antiparalelnim.[2] Antiparalelne DNK strukture su važne za replikaciju DNK zato što se vodeći lanac replcira u jednom smeru, a zaostajući u suprotnom. Tokom DNK replikacije vodeći niz se replicira kontinuirano, dok se zaostajući niz replicira u segmentima poznatim kao Okazakijevi fragmenti.

Reference

уреди
  1. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ Benson Gary. „Anti-Parellel Strands”. K*Nex DNA Modeling. Boston University. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2011. 

Literatura

уреди