Autonomni agent
Postoje različite definicije autonomnog agenta. Prema Brustoloniju (1991)
„Autonomni agenti su sistemi sposobni za autonomno, svrsishodno delovanje u stvarnom svetu.“[1]
Prema Maisu (1995)
„Autonomni agenti su računarski sistemi koji obitavaju u nekom složenom dinamičkom okruženju, opaž́aju i deluju autonomno u ovom okruženju i na taj način ostvaruju skup ciljeva ili zadataka za koje su dizajnirani.“[2]
Franklin i Grejser (1997) razmatraju različite definicije i predlažu svoju definiciju
„Autonomni agent je sistem koji se nalazi unutar i deo je okruženja koji poima to okruženje i deluje na njega, tokom vremena, u potrazi za sopstvenom agendom i tako da utiče na ono što opaža u budućnosti.“[3]
Oni to objašnjavaju
„Ljudi i neke životinje su na visokom nivou agenta, sa višestrukim, konfliktnim nagonima, višestrukim čulima, višestrukim mogućim radnjama i složenim sofisticiranim kontrolnim strukturama. Na donjem kraju opsega, sa jednim ili dva čula, jednom akcijom i apsurdno jednostavnom kontrolnom strukturom nalazi se termostat.”[3]
Izgled agenta уреди
Li et al. (2015) razmatraju postbezbednosno pitanje o tome kako kombinacija spoljašnjeg izgleda i unutrašnjeg autonomnog agensa utiče na ljudsku reakciju na autonomna vozila. Njihova studija je izvela zaključak da su agent s izgledam poput ljudskog i visok nivo autonomije u snažnoj korelaciji sa društvenim prisustvom, inteligencijom, bezbednošću i pouzdanošću. Konkretno, izgled najviše utiče na afektivno poverenje, dok autonomija najviše utiče na afektivni i kognitivni domen poverenja, gde kognitivno poverenje karakterišu faktori zasnovani na znanju, a afektivno poverenje je uglavnom vođeno emocijama.[4]
Reference уреди
- ^ Brustoloni, Jose C. (1991). Autonomous Agents: Characterization and Requirements, Carnegie Mellon Technical Report CMU-CS-91-204. Carnegie Mellon University.
- ^ Maes, Pattie (1995). „Artificial life meets entertainment”. Communications of the ACM. Association for Computing Machinery (ACM). 38 (11): 108—114. ISSN 0001-0782. S2CID 8122852. doi:10.1145/219717.219808
.
- ^ а б Franklin, Stan; Graesser, Art (1997). „Is It an agent, or just a program?: A taxonomy for autonomous agents”. Intelligent Agents III Agent Theories, Architectures, and Languages. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. стр. 21–35. ISBN 978-3-540-62507-0. ISSN 0302-9743. doi:10.1007/bfb0013570.
- ^ Lee, Jae-Gil (лето 2015). „Can Autonomous Vehicles Be Safe and Trustworthy? Effects of Appearance and Autonomy of Unmanned Driving Systems”. International Journal of Human-Computer Interaction. 31 (10): 682—691. S2CID 36605301. doi:10.1080/10447318.2015.1070547.
Spoljašnje veze уреди
- „Autonomous Robot Behaviors”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- Requirements for materializing Autonomous Agents
- Sun, Ron (1. 9. 2001). Duality of the Mind: A Bottom-up Approach Toward Cognition. New Jersey: Lawrence Erlbaum. стр. 304. ISBN 978-0-585-39404-6.