Bečki Novogodišnji Koncert 1990.

Novogodišnji Koncert Bečke Filharmonije za 1990. godinu.

Dirigent Koncerta: ZUBIN META.

Opšti pogled

Godine 1990. Novogodišnji Koncert je proslavio svoj zlatni jubilej: pedeset godina od osnivanja. Ujedno je to bio i poslednji Koncert sastavljen od samo jednog dela. O izuzetnom uspehu njegovom, svedoči i podatak da su pojedine numere sa njega, tokom devedesetih ponavljane u raznim televizijskim programima sveta kao pravi hit.

Prva kompozicija na Koncertu

A da sve bude u znaku jubileja, postarala se prva tačka Koncerta. Filharmoničari su pod Metinom dirigentskom palicom najpre izveli uvertiru Jutro, podne i veče u Beču, Franca Fon Supea. Kompozicija koja muzičkim jezikom dočarava atmosferu jednog dana u austrijskoj prestonici, lepotu jutra, živahnost ranog popodneva i veselost večeri, izvedena je na ovom Koncertu sa toliko gracioznosti (pre svega sa solom za violončelo u prvom delu), koliko i ritmičke pregnantnosti i elegancije (posebno u drugom i trećem, finalnom delu).

Tok Koncerta

Potom je sa puno nežnosti i isto tako elegancije, izvedena polka mazurka Simpatija, Jozefa Štrausa, a nakon nje nastupa prvi vrhunac: valcer Bečka krv Johana Štrausa-mlađeg. Pored Bečkih Filharmoničara, sudelovao je Balet Bečke Državne Opere u pratećoj baletskoj tački, u kojoj je glavnu rolu, hemičara, izveo Volfgang Bahofner, a ostali solisti bi nastupili prilikom svakog pojedinačnog eksperimenta sa rastvorima.

Izvedene su zatim još dve Štrausove polke: Demolirer, francuska polka, ritmički veoma pregnantna i brza polka Burnim korakom (Im Sturmschritt). Sledi drugi i najuspeliji vrhunac Koncerta, valcer Priče iz Bečke šume. Svojevrsna kombinacija muzike za igru i koncertnog komada, sa jasno razdvojenim uvodom, srednjim-glavnim i završnim delom, izveden je na ovom Koncertu veoma prozračno, pri čemu je inače temperamentni dirigent Zubin Meta, dirigentskom gestom jasno naznačavao ritmičku osnovu. Solističku deonicu aranžiranu za citru, u uvodnom i završnom delu valcera, veoma koncizno je izveo austrijski virtuoz na ovom instrumentu, Georg Glezl.

Tradicionalna završnica Koncerta

Kako se približavamo završnici ovog jubilarnog Koncerta, to su se na programu našle još tri polke. Najpre Štrausova polka-galop Trič-trač. Izvedena je sa pratećom baletskom tačkom u kojoj su učestvovali predavači i apsolventi baletske škole koja deluje pri austrijskom Saveznom Pozorišnom Udruženju. Usledila je polka Eksplozija, sa jednim karakterističnim efektom na koncertnom podijumu: posle žustrog izvođenja, sa balkona iznad filharmoničara se uz pucanj poput snežnih pahuljica, raspršilo bezbroj šarenih papirića. Najzad, isto tako žustro, ali i ritmički pregnantno, izvedena je brza polka Eingesendet (nemački: Ajngezendet), Jozefa Štrausa.

Sve se to na kraju ulilo u već konvencionalnu završnicu. Nakon čestitke izvođača, valcer Na lepom plavom Dunavu, plenio je izvrsnom melodikom, a ponajviše i pratećom baletskom tačkom sa koreografijom dunavskih vila, zbog koje je ova kompozicija kao pravi hit ponavljana u raznim Evropskim i svetskim televizijskim programima sve do danas. Poslednja tačka, Radecki Marš Johana Štrausa-oca, izvedena je po tradiciji, uz pljeskanje publike. Time je jedna velika svetska muzička tradicija, obeležila svoj veliki jubilej.

Završna reč

Baletske koreografije za ovaj Koncert, uradili su Gerlinda Dil i Hedi Rihter, a Koncert je za televiziju režirao Brajan Lardž. Bio mu je to prvi u nizu Novogodišnjih Koncerata, koje će zatim režirati.