Bombus hypnorum
Нови баштенски бумбар или бумбар дрвећа ( Bombus hypnorum ) је врста која потиче из рода Bombus који претежно насељава 2 континента: Европу и Азију, међутим проширили су се и на Уједињено Краљевство и Исланд почетком 21. века. [1]
| Bombus hypnorum | |
|---|---|
.jpg)
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Hymenoptera |
| Породица: | Apidae |
| Род: | Bombus |
| Подрод: | Pyrobombus |
| Врста: | B. hypnorum
|
| Биномно име | |
| Bombus hypnorum | |
Опис уреди
У морфолошком погледу, подсећају на мале, дебеле, густо крзнене лоптице којима је грудни кош у разним нијансама од црвенкасто-браон до неке тамније или скроз црне боје. Трбушни ( вентрални ) део је прекривен црним длачицама, док им је реп увек беле боје. За разлику од неких пчела, карактерише их доста мањи број широких пругица на телу. Прве тергите ( абдоминални сегмент ) су длакаве и црне и појављују се најчешће код радника ( радилица ), али постоје и случајеви као што се нпр. јавља код мужјака да нису чисто црне, већ да су прошаране светло наранџастим или смеђкастим длачицама. [2] Посједују један пар пар крила и један пар антена на којима се налазе многа олфакторна чула, којима вешто реагују на хемијске стимулансе. [3]
Таксономија уреди
Bombus hypnorum припада роду Bombus. Најближи генетски рођаци су Bombus jonellus и Bombus sichelli.[4]
Распрострањење и станиште уреди
Бумбари дрвећа су распрострањени широм Европе и северне Азије. Узимајући у обзир Балканско полуострво, претежно насељавају северозападне делове Грчке али се јављају и на неким деловима Србије.[1] 17. јула 2001. године је први пут запажен у Уједињеном Краљевству те се од тог периода веома шири на тој територији. [2] Најчешће насељава станишта која су у склопу урбаних средина. Често користе кутије за птице за прављење и сакривање свог гнезда. Прати и често заузима скривенија места као што су рупе у зидовима или на дрвећу великих крошњи. Фаворизују шумска станишта, али никад не бораве у околини биљака које су богате уљима као што су неке врсте из породице Brassicaceae. [5]
Понашање уреди
Понашање им је веома комплексно у погледу парења и састоји се од прилаза и коулације. Први случај јесте уствари са прилаз мужјака женки ( краљици ) где је он проверава помоћу антене лебдећи изнад ње неколико секунди. Ако се утврди да су исте врсте, мужјак ће слетети, проверити женку још једном и ако је све у реду кренуће сам процес парења. Женке врсте Bombus hypnorum мпгу да се паре 2 до 3 пута у животу, за разлику од неких других врста чије се женке паре једном током свог живота.[6] Са аспекта исхране за ову врсту је уско везана породица Rosaceae, тачније врсте Crateagus monogyna и Prunus spinosa. [1]
Колоније уреди
Бумбар дрвећа има јако кратак циклус размножавања. Сама гнезда почетком марта формирају усамљене краљице. Оне стварају саме раднике ( радилице ), нове краљице и мужјаке. У зависности од сезоне је од кад до кад ће трајати први циклус, али се претежно узима период од средине маја па све до почетка јула ( обимнији настанак прве генерације ). Друга мања генерација долази у повољним годинама крајем лета. Што су веће краљице, веље су и колоније.[7] У колонији постоје 3 радничке групе, а то су: доминантни радници, подређени радници и фалсификати. Доминантни радници показују силу према другима гризући и нападајући друге. То могу да постигну и самим другачијим мирисом, без икакве употребе силе. Ток развоја ларви и како ће он тећи зависи од количине хране која им је дата. Радници имају доста краћи рок развитка од краљица. [8] Око колонија које су оне изградиле могу некада и да се затекну мртве краљице, што је узрок узурпације самих колоније од стране неке друге надмоћније или веће краљице.[9]
Референце уреди
- ^ а б в Crowther, Liam P.; Hein, Pierre-Louis; Bourke, Andrew F. G. (септембар 2014). „Habitat and Forage Associations of a Naturally Colonising Insect Pollinator, the Tree Bumblebee Bombus hypnorum”. PLOS ONE. 9 (9): e107568. Bibcode:2014PLoSO...9j7568C. PMC 4178030
. PMID 25259579. doi:10.1371/journal.pone.0107568 .
- ^ а б Benton, Ted (2006). „Chapter 9: The British Species”. Bumblebees. London, UK: HarperCollins Publishers. стр. 348—350. ISBN 978-0007174515.
- ^ Fonta, Caroline; Masson, Claudine (1984). „Comparative study by electrophysiology of olfactory responses in bumblebees (Bombus hypnorum and Bombus terrestris)”. Journal of Chemical Ecology. 10 (8): 1157—1168. PMID 24318903. S2CID 30323213. doi:10.1007/bf00988546.
- ^ Koulianos, Stella; Schmid-Hempel, Paul (март 2000). „Phylogenetic Relationships among Bumble Bees (Bombus, Latreille) Inferred from Mitochondrial Cytochrome b and Cytochrome Oxidase I Sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 14 (3): 335—341. PMID 10712839. doi:10.1006/mpev.1999.0621.
- ^ „Common bumblebees:Tree bumblebee Bombus hypnorum”. Bumblebee Conservation Trust. BCT. Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2013.
- ^ van Honk, C. G. J.; Velthius, H. H. W.; Röseler, P. F. (јул 1978). „A sex pheromone from the mandibular glands in bumblebee queens”. Cellular and Molecular Life Sciences. 34 (7): 838—839. S2CID 39943444. doi:10.1007/bf01939651.
- ^ Brown, M. J. F.; Schmid-Hempel, R.; Schmid-Hempel, P. (2003). „Queen-controlled sex ratios and worker reproduction in the bumble bee Bombus hypnorum, as revealed by microsatellites” (PDF). Molecular Ecology. 12 (6): 1599—1605. PMID 12755887. S2CID 12514187. doi:10.1046/j.1365-294x.2003.01840.x. hdl:2262/24919 .
- ^ Strambi, Alain; Strambi, Colette; Röseler, Peter-Frank; Röseler, Ingenorg (1984). „Simultaneous determination of juvenile hormone and ecdysteroid titers in the hemolymph of bumblebee prepupae (Bombus hypnorum and B. terrestris).”. General and Comparative Endocrinology. 55 (1): 83—88. PMID 6745633. doi:10.1016/0016-6480(84)90131-x.
- ^ Paxton, R. J.; Thorén, P. A.; Estoup, A.; Tengö, J. (2001). „Queen–worker conflict over male production and the sex ratio in a facultatively polyandrous bumblebee, Bombus hypnorum: the consequences of nest usurpation”. Molecular Ecology. 10 (10): 2489—2498. PMID 11742549. S2CID 89447898. doi:10.1046/j.0962-1083.2001.01377.x.
