Ситна лисичарка
Ситна лисичарка (лат. Craterellus tubaeformis, ранији назив Craterellus tubaeformis) је врста јестиве гљиве.
| Ситна лисичарка | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. tubaeformis
|
| Биномно име | |
| Craterellus tubaeformis | |
Опис гљиве уреди
Шешир уреди
Шешир је величине од 2-6 цм, жутосмеђе до сивосмеђе боје, испупчен, у почетку с удубљењем у средини, потом често левкастог облика и најзад облика пробушеног левка. Месо му је танко, површина ситно пахуљичасто љуспаста до глатка. Руб је најпре савијен надоле, а у старости извијен навише, коврджав.[1]
Плодиште уреди
Састоји се од жиличастих набора, сивобраонкасте до сивожуте боје, изражени су и дебели размакнути, повезани попречним жилама (анастомоза), широко су силазни и по боји јасно разграничени од дршке.
Дршка уреди
Сивожута, у основи жућкаста, мање интезивне боје него код жуте трубе, јамичасте до равне површине, често је савијена, цеваста.
Месо уреди
Жућкастoбело, влакнасто, кожасто, слабог мириса и благог укуса.
Споре уреди
9- 11/6-7,5 µм, глатке, отисак бео.
Употребљивост уреди
Веома омиљена јестива гљива.
Станиште уреди
Четинарске шуме, претежно испод смреке, ређе испод борова, често на пањевима, обично у великим колонијама, од јула до новембра.
Напомена уреди
Као и жута труба, иако дискретнијег укуса, изврсна је јестива гљива. У поређењу са њом, набори плодишта су добро развијени.
Референце уреди
- ^ Flik, Markus Flik (2010). Koja je ovo gljiva?. Beograd: Marso. стр. 370. ISBN 978-86-6107-064-8.
