Credo, ut intelligam

Credo, ut intelligam лат. (изговор: кредо, ут интелигам). Вјерујем да бих спознао.(Анселмо Кентерберијски)^[1] Она изражава методолошки принцип мишљења у средњем веку, који је поставио већ Августин као основни захтев у истраживању теолошких догми (crede, ut intelligas — „веруј да би разумео“). Саму формулацију дао је Анселмо Кентерберијски (1033—1109) у дјелу „Proslogion“:

Не тражим спознају да бих веровао, него верујем да бих спознао (Neque enim quaero intelligere, ut credam, sed credo, ut intelligam).

Поријекло изреке

Изрекао Анселмо Кентерберијски, италијански средњовековни филозоф, теолог и надбискуп од Кентерберија, један од оснивача схоластичке филозофије, живио у смјени XI у XII вијек нове ере.^[1]

Тумачење

Вјера је пут до спознаје.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.

Спољашње везе

Credo ut intelligam! Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2022) (језик: енглески)

[Грабовац-1] а ^б ^в Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.

[1]