CCL19, hemokin (C-C motiv) ligand 19, je protein koji je kod ljudi kodiran CCL19 genom.[1][2] CCL19 ja mali citokin iz CC hemokin familije koji je takođe poznat kao EBI1 ligand hemokin (ELC) i makrofagni inflamatorni protein-3-beta (MIP-3-beta).[3]

Hemokin (C-C motiv) ligand 19
Identifikatori
Simboli CCL19; CKb11; ELC; MGC34433; MIP-3b; MIP3B; SCYA19
Vanjski ID OMIM602227 MGI1346316 HomoloGene4569 GeneCards: CCL19 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 6363 24047
Ensembl ENSG00000172724 n/a
UniProt Q99731 n/a
RefSeq (mRNA) NM_006274 NM_011888
RefSeq (protein) NP_006265 NP_036018
Lokacija (UCSC) Chr 9:
34.68 - 34.68 Mb
n/a
PubMed pretraga [1] [2]

Ovaj gen je jedan od nekoliko CC citokinskih gena grupisanih na p-ruci hromozoma 9[4] Ovaj hemokin dejstvuje na svoje ciljne ćelije vezivanjem za hemokinski receptor CCR7.[5]. Citokini su familija izlučenih proteina koji učestvuju u imunoregulatornim i inflamatornim procesima. CC citokini su proteini karakterisani sa dva susedna cisteina. Za citokin kodiran ovim genom se veruje da igra ulogu u normalnoj recirkulaciji limfocita. On takođe ima važnu ulogu u razmeni T ćelija u timusu, i u migraciji T ćelija i B ćelija u sekundarne limfoidne organe. On se specifično vezuje za hemokinski receptor CCR7.[2]

CCL19 je obilno izražen u timusu i limfnim čvorovima, u umerenim nivoima u traheji i kolonu, i u niskim nivoima u stomaku, tankim crevima, plućima, bubrezima i slezini.[5] On privlači određene ćelije imunskog sistema, kao što su dendritske ćelije i antigen-aktivirane B ćelije,[6][7] CCR7+ efektorske-memorijske T-ćelije.[8]

Reference

уреди
  1. ^ Yoshida R, Imai T, Hieshima K, Kusuda J, Baba M, Kitaura M, Nishimura M, Kakizaki M, Nomiyama H, Yoshie O (1997). „Molecular cloning of a novel human CC chemokine EBI1-ligand chemokine that is a specific functional ligand for EBI1, CCR7”. J Biol Chem. 272 (21): 13803—9. PMID 9153236. doi:10.1074/jbc.272.21.13803. 
  2. ^ а б „Entrez Gene: CCL19 chemokine (C-C motif) ligand 19”. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  4. ^ Rossi DL, Vicari AP, Franz-Bacon K, McClanahan TK, Zlotnik A (1997). „Identification through bioinformatics of two new macrophage proinflammatory human chemokines: MIP-3alpha and MIP-3beta”. J. Immunol. 158 (3): 1033—6. PMID 9013939. 
  5. ^ а б Yoshida R, Imai T, Hieshima K, Kusuda J, Baba M, Kitaura M, Nishimura M, Kakizaki M, Nomiyama H, Yoshie O (1997). „Molecular cloning of a novel human CC chemokine EBI1-ligand chemokine that is a specific functional ligand for EBI1, CCR7”. J. Biol. Chem. 272 (21): 13803—9. PMID 9153236. doi:10.1074/jbc.272.21.13803. 
  6. ^ Robbiani DF, Finch RA, Jäger D, Muller WA, Sartorelli AC, Randolph GJ (2000). „The leukotriene C(4) transporter MRP1 regulates CCL19 (MIP-3beta, ELC)-dependent mobilization of dendritic cells to lymph nodes”. Cell. 103 (5): 757—68. PMID 11114332. doi:10.1016/S0092-8674(00)00179-3. 
  7. ^ Reif K, Ekland EH, Ohl L, Nakano H, Lipp M, Förster R, Cyster JG (2002). „Balanced responsiveness to chemoattractants from adjacent zones determines B-cell position”. Nature. 416 (6876): 94—9. PMID 11882900. doi:10.1038/416094a. 
  8. ^ Bromley SK, Thomas SY, Luster AD (2005). „Chemokine receptor CCR7 guides T cell exit from peripheral tissues and entry into afferent lymphatics”. Nat. Immunol. 6 (9): 895—901. PMID 16116469. doi:10.1038/ni1240. 

Literatura

уреди

Dodatna literatura

уреди


Spoljašnje veze

уреди