Ervin Panofski (30. mart 1892 u Hanoveru – 14. mart 1968 u Prinstonu u Nju Džerziju)[1] bio je nemačko-jevrejski istoričar umetnosti, čija se akademska karijera uglavnom nastavila u SAD nakon uspona nacističkog režima

Ervin Panofski
Erwin Panofsky.jpg
Ervin Panofski tokom 1920-ih
Puno imeErwin Panofsky in the 1920s
Ime po rođenjuErwin Panofsky
Datum rođenja30 mart, 1892(1892-03-30)
Mesto rođenjaHanover
 Nemačka
Datum smrti14. mart 1968.(1968-03-14) (75 god.)
Mesto smrtiPrinston, Nju Džerzi
 SAD
PrebivališteNemačka, SAD
DržavljanstvoNemačko
Zanimanjeistoričar umetnosti

Panofskijevo delo predstavlja visoku tačku u modernom akademskom proučavanju ikonografije, koju je koristio u izuzetno uticajnim delima[2] poput njegove „male knjige” Renesansa i preporod u zapadnoj umetnosti i njegovom remekdelu[2] Rano holandsko slikarstvo.

Mnoga od njegovih dela se još uvek štampaju, uključujući Studije iz ikonologije: Humanističke teme u umetnosti renesanse (1939), Značenje u vizuelnoj umetnosti (1955), i njegovu studiju iz 1943. Život i umetnost Albrehta Direra. Panofskijeve ideje su takođe imale veliki uticaj na intelektualnu istoriju generalno,[3] posebno u njegovoj upotrebi istorijskih ideja za tumačenje umetničkih dela i obrnuto.

BiografijaУреди

Panofski je rođen Hanoveru u bogatoj jevrejskoj silezijskoj rudarskoj porodici. On je odrastao u Berlinu, maturirao je1910. u gimnaziji Joahimstalšes. On je studirao pravo, filozofiju, filologiju i istoriju umetnosti u Frajburgu, Minhenu i Berlinu tokom 1910–14, gde je slušao i predavanja istoričarke umetnosti Margarete Biber, koja je zamenjivala Georga Ločku.

Dok je Panofski pohađao kurseve na Univerzitetu Frajburg, nešto stariji student, Kurt Bat, odveo ga je na predavanje osnivača odeljenja za istoriju umetnosti Vilhelma Vega, pod kojim je svoju disertaciju napisao 1914. godine. Njegova tema, Direrova umetnička teorija, Dürers Kunsttheorie: vornehmlich in ihrem Verhaltnis zur Kunsttheorie der Italiener, objavljena je sledeće godine u Berlinu pod nazivom Die Theoretische Kunstlehre Albrecht Dürers. Zbog povrede pri konjičkm jahanju, Panofski je oslobođen vojne službe tokom Prvog svetskog rata, koristeći to vreme da prisustvuje seminarima o srednjem veku Adolfa Goldšmita u Berlinu.

Panofskijeva akademska karijera u oblasti istorije umetnosti odvela ga je na Univerzitet u Berlinu, Univerzitet u Minhenu, i konačno, na Univerzitet u Hamburgu, gde je predavao od 1920. do 1933. godine. Upravo u tom periodu počeli su se pojavljivati njegovi prvi značajniji spisi o istoriji umetnosti. Značajno rano delo bilo je Idea: Ein Beitrag zur Begriffsgeschichte der älteren Kunstheorie (1924; u prevodu Ideja: koncept u teoriji umetnosti), zasnovano na idejama Ernsta Kasirera.

Panofski je prvi put došao u Sjedinjene Države 1931. godine da predaje na Njujorškom univerzitetu. Iako mu je u početku bilo dozvoljeno da provodi naizmenične semestre u Hamburgu i Njujorku, nakon što su nacisti došli na vlast u Nemačkoj njegovo imenovanje u Hamburgu je prekinuto, jer je bio Jevrejin, a ostao je trajno u Sjedinjenim Državama sa svojom suprugom istoričarkom umetnosti (od 1916) , Dorotejom „Dorom” Mos (1885-1965). On i njegova supruga postali su deo Kaler-Krajsa.

Do 1934. godine Panofski je istovremeno predavao na Njujorškom univerzitetu i na Univerzitetu Prinston, a 1935. godine pozvan je da se pridruži osoblju novog Instituta za napredne studije u Prinstonu, Nju Džerzi, gde je ostao do kraja karijere.[4] Godine 1999. je deo stambenog kompleksa fakulteta nazvan njemu u čast „Panofski lejn”.[5]

Panofski je bio član Američke akademije umetnosti i nauka, Britanske akademije i niza drugih nacionalnih akademija. Godine 1954. je postao strani član Kraljevske holandske akademije umetnosti i nauka.[6] Godine 1962. dobio je Haskinsovu medalju Srednjovekovne američke akademije. Tokom perioda 1947–1948 Panofski je bio Čarls Eliot Nortonov profesor na Univerzitetu Harvard; predavanja su kasnije postala kurs Rano holandsko slikarstvo.

RadoviУреди

  • Idea: A Concept in Art Theory (1924)[7]
  • Perspective as Symbolic Form (1927)[8]
  • Studies in Iconology (1939)[9]
  • The Life and Art of Albrecht Dürer (1943)[10]
  • (trans.) Abbot Suger on the Abbey Church of St.-Denis and its art treasures (1946).[11] Based on the Norman Wait Harris lectures delivered at Northwestern university in 1938.
  • Gothic Architecture and Scholasticism (1951)[12]
  • Early Netherlandish Painting: Its Origins and Character (1953).[13] Based on the 1947–48 Charles Eliot Norton Lectures.
  • Meaning in the Visual Arts (1955)[14]
  • Pandora's Box: the Changing Aspects of a Mythical Symbol (1956) (with Dora Panofsky)[15]
  • Renaissance and Renascences in Western Art (1960)[16]
  • Tomb Sculpture: Four Lectures on Its Changing Aspects from Ancient Egypt to Bernini (1964)[17]
  • Saturn and Melancholy: Studies in the History of Natural Philosophy, Religion, and Art (1964) (with Raymond Klibansky and Fritz Saxl)[18]
  • Problems in Titian, mostly iconographic (1969)[19]
  • Three Essays on Style (1995; ed. Irving Lavin):[20] "What Is Baroque?", "Style and Medium in the Motion Pictures", "The Ideological Antecedents of the Rolls-Royce Radiator". Intro. by Irving Lavin.
  • „The Mouse That Michelangelo Failed to Carve” (PDF) (Essays In Memory of Karl Lehmann изд.). N.Y.: Institute of Fine Arts, New York University. 1964: 242—255. 
  • Carmina Latina (2018; ed. with introduction and short annotations by Gereon Becht-Jördens)[21]

ReferenceУреди

  1. ^ „Erwin Panofsky – Dictionary of Art Historians”. arthistorians.info. Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2020. Приступљено 25. 3. 2016. 
  2. ^ а б Shone, Richard and Stonard, John-Paul, eds. The Books that Shaped Art History, chapter 7. London: Thames & Hudson, 2013.
  3. ^ Chartier, Roger. Cultural History, pp. 23–24 (from "Intellectual History and the History of Mentalités"). Ithaca: Cornell University Press, 1988
  4. ^ „Erwin Panofsky” (PDF). Institute for Advanced Study. Приступљено 25. 1. 2017. 
  5. ^ „Streets at the Institute”. Institute for Advanced Study. Приступљено 25. 1. 2017. 
  6. ^ „Erwin Panofsky (1892–1968)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Приступљено 26. 7. 2015. 
  7. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1968). Idea: A Concept in Art Theory (на језику: енглески). Harper & Row. ISBN 9780064300490. 
  8. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1991). Perspective as Symbolic Form (на језику: енглески). Zone Books. ISBN 9780942299526. 
  9. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1972). Studies In Iconology: Humanistic Themes In The Art Of The Renaissance (на језику: енглески). Harper & Row. ISBN 9780786741885. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2017. Приступљено 22. 05. 2020. 
  10. ^ Panofsky, Erwin; Smith, Jeffrey Chipps (1. 1. 2005). The Life and Art of Albrecht Dürer (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 9780691122762. 
  11. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1979). Abbot Suger on the Abbey Church of St.-Denis and Its Art Treasures (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 9780691003146. 
  12. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1976). Gothic architecture and scholasticism (на језику: енглески). New American Library. 
  13. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1953). Early Netherlandish Painting, Its Origins and Character: Text (на језику: енглески). Harvard University Press. 
  14. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1955). Meaning in the Visual Arts (на језику: енглески). Doubleday. ISBN 9780226645513. 
  15. ^ Panofsky, Dora; Panofsky, Erwin (1. 1. 1956). Pandora's Box: The Changing Aspects of a Mythical Symbol  (на језику: енглески). Pantheon Books. 
  16. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1969). Renaissance and Renascences in Western Art (на језику: енглески). Westview Press. ISBN 0064300269. 
  17. ^ Panofsky, Erwin; Janson, Horst Woldemar (1. 1. 1992). Tomb sculpture: four lectures on its changing aspects from ancient Egypt to Bernini (на језику: енглески). H.N. Abrams. 
  18. ^ Klinbansky, Raymond; Panofsky, Erwin; Saxl, Fritz (1. 1. 1964). Saturn and Melancholy: Studies in the History of Natural Philosophy, Religion, and Art (на језику: енглески). Thomas Nelson and Sons. 
  19. ^ Panofsky, Erwin (1. 1. 1969). Problems in Titian, mostly iconographic  (на језику: енглески). New York University Press. 
  20. ^ Panofsky, Erwin; Heckscher, William S. (1. 1. 1997). Three Essays on Style (на језику: енглески). MIT Press. ISBN 9780262661034. 
  21. ^ In: Gereon Becht-Jördens (Ed.): Ewig die Liebe allein. Erwin Panofskys, der sich auch Pan nennt, Lateinische Gedichte gesammelt, revidiert, berichtigt und mit einigen knappen Anmerkungen versehen. Mit Einleitung in lateinischer und deutscher Sprache sowie deutschen Versübertragungen Königshausn & Neumann, ISBN 978-3-8260-6260-5

LiteraturaУреди

  • Holly, Michael Ann, Panofsky and the Foundations of Art History, Ithaca, Cornell University Press, (1985)
  • Ferretti, Sylvia, Cassirer, Panofsky, Warburg: Symbol, Art, and History, New Haven, Yale University Press, (1989)
  • Lavin, Irving, editor, Meaning in the Visual Arts: View from the Outside. A Centennial Commemoration of Erwin Panofsky (1892–1968), Princeton, Institute for Advanced Study, (1995)
  • Panofsky, Erwin, & Lavin, Irving (Ed.), Three essays on style, Cambridge, MA, MIT Press, (1995)
  • Panofsky, Erwin. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2020) in the Dictionary of Art Historians, Lee Sorensen, ed.
  • Wuttke, Dieter (Ed.), Erwin Panofsky. Korrespondenz, Wiesbanden, Harrassowitz, (2001–2011)

Spoljašnje vezeУреди