Fransoa Kene (francuski: [fʁɑ̃swa kɛnɛ]; 4. jun 1694 – 16. decembar 1774) bio je francuski ekonomista i lekar iz fiziokratske škole.[1] On je poznat po tome što je 1758. objavio rad „Tableau économique” (Ekonomska tabela), koji je pružio temelje idejama fiziokrata.[2] Ovo je verovatno prvo delo kojim se pokušano da se analitički opiše funkcionisanje ekonomije, i kao takvo može se posmatrati kao jedan od prvih važnih doprinosa ekonomskoj misli. Njegov rad Le Despotisme de la Chine, napisan 1767. godine, opisuje kinesku politiku i društvo, i njegovu sopstvenu političku podršku ustavnom despotizmu.[3]

Fransoa Kene
François Quesnay, portrait by Heinz Rieter
Fransoa Kene, portrait Hajnca Ritera
Datum rođenja4 jun 1694(1694-06-04)
Mesto rođenjaMеrе u blizini Versaja
 Francuska
Datum smrti16. decembar 1774.(1774-12-16) (80 god.)
Mesto smrtiVersaj
 Francuska
PrebivališteFrancuska
Državljanstvofrancusko
Zanimanjeekonomista, lekar
DelovanjePolitička ekonomija
StilFiziokratiја

ŽivotУреди

Kene je rođen u Mereu u blizini Versaja, kao sin advokata i malog zemljišnog vlasnika. Kad mu je bilo šesnaest godina učio je za hirurga, i uskoro nakon toga je otišao u Pariz, gde je studirao medicinu i hirurgiju. Nakon što se kvalifikovao za majstora-hirurga, nastanio se i otvorio ordinaciju u Mant la Žoliju. Godine 1737, postavljen je za stalnog sekretara hirurške akademije koju je osnovao Fransoa Gigo de la Pejron, i postao je jedan od lekara kralja Luja XV. Godine 1744, on je diplomirao kao doktor medicine; i kasnije je postao prvi kraljevski lekar, i postavljen je u Versajsku palatu. Njegov stan bio je na međuspratu (entresol), po čemu su Reunions de l'entresol dobili ime. Luj XV je veoma cenio Kenea i nazivao ga je svojim misliocem. Kad mu je dao plemićki status, uručio mu je tri cveta dan i noć[4] (čije ime je izvedeno od pensée, što na francuskom znači misao), sa latinskim motom Propter cogitationem mentis.[5]

Nakon toga se uglavnom posvetio ekonomskim studijama, ne učestvujući u dvorskim intrigama koje se neprestano odvijale oko njega. Oko 1750. godine upoznao se sa Žak Klod Mari Vensan de Gurneom (1712–1759), koji je takođe bio ozbiljan istraživač na ekonomskom polju; a oko ova dva ugledna čoveka postepeno se formirala filozofska grupa ekonomista, ili, kako se se kasnije radi razlikovanja nizivali, fiziokrate. Najistaknutiji sledbenici iz ove grupe bili su stariji Mirabo (autor dela L'Ami des hommes, 1756–60, i Philosophie rurale, 1763), Nikolas Bordo (Introduction a la philosophie économique, 1771), Gijom-Fransoa le Trosne (De l'ordre social, 1777), Andre Morelet (najpoznatiji po polemici s Galanijem o slobodi trgovine žitom za vreme rata brašnom), Lemersje de La Rivjer i du Pont de Nemurs. Adam Smit je, tokom boravka na kontinentu, sa mladim vojvodom od Bukluom 1764–1766, proveo neko vreme u Parizu, gde je upoznao Kenea i neke od njegovih sledbenika; on je odao veliku počast njihovim naučnim doprinosima u svom delu Bogatstvo nacija.[6][4]

ReferenceУреди

  1. ^ Cutler J. Cleveland, "Biophysical economics", Encyclopedia of Earth, Last updated: 14 September 2006.
  2. ^ See the biographical note in the Collected Works of Karl Marx and Frederick Engels: Volume 31 (International Publishers: New York, 1989) p. 605.
  3. ^ Ina Baghdiantz McCabe (15. 7. 2008). Orientalism in Early Modern France: Eurasian Trade, Exoticism and the Ancien Regime . Berg Publishers. стр. 271–72. ISBN 978-1-84520-374-0. 
  4. ^ а б   Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Quesnay, François”. Encyclopædia Britannica. 22 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 742—743. 
  5. ^ „Nouvelles Ephemerides, Économiques, Seconde Partie, Analyses, Et Critiques Raisonnées. N° Premier. Éloge Historique De M. Quesnay, Contenant L'Analyse De Ses Ouvrages, Par M. Le Cte D'A***”. Taieb.net. Приступљено 16. 8. 2012. 
  6. ^ Smith, Adam, 1937, The Wealth of Nations, N. Y.: Random House, p. 643; first published 1776.

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди