Heksanit
Heksonit je bio nemački vojni eksploziv razvijen početkom 20. veka pre Prvog svetskog rata za marince Kaiserliche, namenjen da poveća zalihe Тринитротолуенa (TNT), kojih je tada nedostajalo. Heksonit je sam po sebi nešto manje moćan od TNT-a. [1] Najčešća formula heksonita (po težini) bila je 60% TNT i 40% heksanitrodifenilamina.
Obično se heksanit koristio u podvodnom pomorskom oružju, npr. bojeve glave za torpeda serije G7a i G7e [2][3] i glavno eksplozivno punjenje od 300 kg (660 lb) u aluminijumskom kućištu [4] u plutajućem, usidrenom magnetnom "EMF" mine koje mogu da postave podmornice na 200, 300, or 500 m (110, 160, or 270 fathoms) vode. [5][6]
Ovaj eksploziv se smatra zastarelim, tako da će svaka municija punjena heksonitom biti u obliku neeksplodiranih ubojnih sredstava iz Drugog svetskog rata.
Japanci su ovo koristili u Drugom svetskom ratu kao eksplozivna jedinjenja tipa 97 i 98. [7]
Vidi još уреди
Reference уреди
- ^ „HyperWar: War Damage Report 58: Submarine Report [Section 3]”.
- ^ Tony DiGiulian. „World War II Torpedoes of Germany”. NavWeaps. Приступљено 2022-08-20.
- ^ „Dutch Submarines: The Submarines of the Royal Netherlands Navy”.
- ^ „Explosive Ordnance Disposal - EOD | EOD | Landhelgisgæsla Íslands”. Архивирано из оригинала 2017-06-23. г. Приступљено 2008-04-30.
- ^ Tony DiGiulian. „Mines of Germany”. NavWeaps. Приступљено 2022-08-20.
- ^ „Mines and Mine Laying in Iceland WWII | Landhelgisgæsla Íslands”. Архивирано из оригинала 2016-03-31. г. Приступљено 2008-04-30.
- ^ „HyperWar: War Damage Report 58: Submarine Report [Section 3]”.