Борак (биљка)
Борак или мачији реп (лат. Hippuris vulgaris) је врста која припада фамилији Plantaginaceae. Род обухвата четири врсте, а H. vulgaris је једина врста која расте на територији Србије.[2] Име рода потиче од старогрчких речи ἵππος — коњ и οὐρά — реп.
| Борак | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Hippuris vulgaris L. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | H. vulgaris
|
| Биномно име | |
| Hippuris vulgaris | |
| Синоними[1] | |
| |
Опис уреди
Борак је вишегодишња водена биљка са једноставном и голом стабљиком високом до 45 cm. Стабљика је усправљена, чврста, чланковита и при врху сужена. Ризом је пузећи, укорењен. Листови су линеарни до линеарно-ланцетасти, распоређени су пршљенасто (до 16 у пршљену). Цветови су седећи и налазе се у лисним пазусима. Чашични листићи изузетно ситни, док круница недостаје. Цвета од маја до августа, а опрашује се анемофилијом. Код ове врсте је присутна протерогонија. Плод је јајаста орашица са усеченим врхом и заосталим прашником и стубићем. Расејава се хидрохорно и епизоохорно.[3]
Распрострањење и станиште уреди
Врста има циркумбореално распрострањење. На Балканском полуострву је ограниченог и дисјунктног распрострањења. У Србији је забележена у околини Апатина, Сомбора, Каћа, Зрењанина, Сремских Карловаца, Новом Београду и Засавици. На великом броју забележених локалитета субпопулације су ишчезле. Забележени локалитети представљају јужну границу ареала ове реликтне врсте у Европи. Врста расте у стајаћим и споротекућим еутрофним водама, мочварама, малим језерима и на обалама река и потока на пешчаној и глиновитој подлози.[3][4]
Угроженост и заштита уреди
Врста је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашена као строго заштићена врста на територији Републике Србије. Као главни негативни фактори наводе се хидро-мелиоративни захвати и еутрофикација водених станишта. На Новом Београду врста је ишчезла услед интезивне убранизације, док је у рукавцима Бегеја и Дунава, као и у Петроварадинском риту, нестала услед еутрофикације која је условила доминацију снажнијих хидрофита. Неки локалитети борка се налазе у оквиру заштићених подручја (Специјални резерват природе Горње Подунавље, Специјални резерват природе Засавица, Специјални резерват природе Царска бара).[4]
Употреба уреди
Борак се пре свега користио у исхрани и етномедицини ван европског континента. Људи су га на Аљасци брали током касне јесени и користили као додатак чорбама од ђигерице бакалара. [5] Међутим, људи су козумирали и сирове листове и младе изданке. Мелем од ове врсте се употребљавао као ефикасно средство против рана по телу, док се сируп примењивао током кашља и туберкулозе. [6] Фитохемијска истраживања су показала да борак садржи иридоиде и фенилетаноиде, као и хексадеканску киселину и фитол који чине ову врсту потенцијално употребљивом у фармацеутској индустрији. [7]
Галерија уреди
-
ХСтаниште борка -
Цветови -
Распоред листова -
Попречни пресек изданка
Референце уреди
- ^ „Hippuris vulgaris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.
- ^ „Hippuris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.
- ^ а б Јосифовић, M. (1973). Флора СР Србије 5. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 54-55.
- ^ а б Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 296-298.
- ^ Ager, T. A.; Ager, L. P. (1980). „Ethnobotany of the eskimos of Nelson Island, Alaska”. Arctic Anthropology. 17(1): 26—48.
- ^ Shang, X.; Tao, C.; Mio, X.; Wang, D.; Wang, Y.; Yang, Y.; Pan, H. (2012). „Ethno-veterinary survey of medicinal plants in Ruoergai region, Sichuan province, China”. Journal of ethnopharmacology. 142(2): 390—400.
- ^ Cianfaglione, K.; Papa, F.; Maggi, F. (2017). „Volatile components of horsetail (Hippuris vulgaris L.) growing in central Italy”. Natural Product Research. 31(19): 2316—2320.
Спољашње везе уреди
Црвена књига флоре Србије
| |
| |