IPARD
IPARD — Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (engl. Instrument for Pre-Accession in Rural Development) pretpristupni je program Evropske unije, a Srbija bi trebalo da ga realizuje u periodu od 2014. do 2020. godine. IPARD je sastavni deo IPA fonda, odnosno njegova komponenta koja se odnosi na ruralni razvoj.
Opis уреди
Ovaj instrument evropske pomoći[1] zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije (engl. Common agriculture policy CAP), koja predstavlja set pravila jednakih za sve i koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Kad država uđe u EU, dobija svoju kvotu u zajedničkom agrarnom budžetu, preko dva fonda — EAFRD (Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj) i EAGF (Evropski poljoprivredni garancijski fond), a da bi nacionalna poljoprivreda efikasno usvojila način funkcionisanja tih instrumenata, važno je da fondove koji su joj na raspolaganju u pretpristupnom periodu što kvalitetnije iskoristi i savlada principe na kojima se zasniva CAP.
Cilj i vrednost уреди
Glavni cilj IPARD programa Republike Srbije 2014—2020[2] jeste unapređenje poljoprivrednog sektora uz pomoć konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda. Za to je EU poljoprivrednicima u Srbiji namenila 175 miliona evra, koji će im biti na raspolaganju kada zemlja prevaziđe adminstrativne prepreke.
Korisnici уреди
Da bi bilo koja zemlja mogla da koristi sredstva iz IPARD-a, mora da ispuni dva osnovna uslova — politički i tehnički. Politički podrazumeva da mora biti kandidat za članstvo u EU a drugi, tehnički, da mora biti osposobljena da upravlja ovim sredstvima kako predviđa Evropska komisija i koji je primenjen u svim članicama i kandidatima za EU. Srbija je postala kandidat za EU u martu 2012. godine i time ispunila politički uslov, ali još uvek nije ispunila tehnički deo kriterijuma, odnosno nije se akreditovala za korišćenje ovih sredstava.
Mere podrške ruralnom razvoju уреди
IPARD programom su definisane mere podrške ruralnom razvoju u skladu sa aktuelnim EU uredbama, a one se odnose na:
- ulaganje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava
- investiranje u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda (prioritetni sektori su mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, kao i sektor voća i povrća)
- ulaganje u diverzifikaciju poslovnih aktivnosti na gazdinstvu
- pripremanje i sprovođenje lokalnih akcionih strategija — LIDER pristup (LEADER)
- agroekološke mere i organsku poljoprivredu