Иломска

река у Босни и Херцеговини
(преусмерено са Ilomska)

Иломска је десна и највећа притока Угра. Извире на Влашићу, у рејону званом Преливоде – развођу са Врбањом, Угром и Билом – на надморској висини од око 1550 м. Дуга је око 20 km. Протиче између обронака Жежничке греде (1477 м) и Јаворка (1499 м). Има изузетно кривудав ток око Лисине (1494 м) и Руњавице (1316 м), кроз четинарску шуму смрче, јеле и смрчево-букобих састојина. Вододијелница је (у радијусу од око 2–3 km) на превоју између Влашића (1933 м) i Меокрња (1425 м). Ту се раздвајају сливови Врбање, Угра и Лашве (југозапад), односно Врбаса, Усоре (тј. Босне, на сјевероистоку.[1]

Иломска
Иломска на Равном Омару, 1989.
Опште информације
Дужина20 km
СливЦрноморски
ПловностНије пловна
Водоток
ИзворВлашић, рејон Преливоде
В. извора1550 m
УшћеУгар
Географске карактеристике
Држава/е Република Српска  Босна и Херцеговина
Притокедесне: Манатовац, Мала Иломска, Деветеро врела
лијева: Црна ријека
Река на Викимедијиној остави
Иломска у подножју Лисине (Равни Омар, 1150 м), 1989,
Слив Иломске и сусједни водотоци

У водотоку испод Петрова Поља (од засеока Никодиновићи)[2] има неколико кривина под јако великим угловима, који су одређени конфигурацијом матичне стијене корита.[3][4][5][6]

Најиздашнија притока је (био) Манатовац (врело – непосредно уз сâмо корито ријеке), Мала Иломска и Деветеро врела (десне), те Црна ријека (лијева). Чиста планинска вода Манатовца је искориштена за водоснабдијевање Петрова поља, Имљана и Скендер Вакуфа, што знатно осиромашује Иломске и нарушава околне екосистеме у ширем подручју.[7] Томе доприноси и вишедеценијска прекомјерна експлоатација околног шумског блага. Тој девастацији и немилосрдном изловљавању аутохтонепоточне пастрмке доприносе и секундарне послједице шумских радова и активности све чешћих посјетилаца.[8] На Равном Омару (испод Лисине и села Понорци), Иломска улази у уску висораван – све до „Корићанског моста“, а затим у дубоки кањон па клисуру, испод Корићанских стијена (лијево) i села Марићи и Ђенићи, тј. Марића и Имланских стијена (десно).

Након два водопада (великог и малог), улијева се у Угар, неколико километара низводно од села Витовље.[5][9]Велики водопад је висок чак око 40 м, a неупадљив је са околног (корићанско-имлјанског) платоа. У овој дивљини, водопади све више привлаче пажну планинара, туриста и риболоваца, а окомита стијена са које ријека пада, погодна је за алпинистичке подухвате.[8][8][10][11]

Некада атрактивно ушће Иломске је увелико девастирано изградњом „мале хидроелектране“,[12]

Galerija

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Vojnogeografski institut, Izd. (1962): Šiprage (List karte 1:25.000, Izohipse na 10 m). Vojnogeografski institut, Beograd.
  2. ^ „Distance between Petrovo Polje and Vlasic”. Distancebetween.info. Архивирано из оригинала 07. 06. 2014. г. Приступљено 23. 11. 2015. 
  3. ^ Spahić M. (2000). Bosna i Hercegovina (1:250.000). Izdavačko preduzeće „Sejtarija“, Sarajevo.
  4. ^ Mučibabić B., ed.: Geografski atlas Bosne i Hercegovine. Geodetski zavod BiH, Sarajevo. 1998. ISBN 978-9958-766-00-8.
  5. ^ а б „Vlasic Map | Bosnia and Herzegovina Google Satellite Maps”. Maplandia.com. Архивирано из оригинала 12. 05. 2014. г. Приступљено 23. 11. 2015. 
  6. ^ „Satellite United States of America”. Gosur.com. Приступљено 23. 11. 2015. 
  7. ^ „Izgradnja vodovoda Ilomska-Manatovac-Kneževo i izgradnja vodovoda Kneževo-Mokri Lug :::”. ekapija. 23. 9. 2015. Приступљено 23. 11. 2015. 
  8. ^ а б в „Photo of Nasuprot slapu”. Panoramio. 12. 6. 2008. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 23. 11. 2015. 
  9. ^ „Satellite United States of America”. Gosur.com. Приступљено 23. 11. 2015. 
  10. ^ „Rijeka Ilomska i njeni vodopadi”. Go2bosnia.com. Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 23. 11. 2015. 
  11. ^ „Photo of Ilomska”. Panoramio. 22. 12. 2010. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 23. 11. 2015. 
  12. ^ „Zaključak o obustavljanju postupka izdavanja dozvole - "Eling MHE" d.o.o. Teslić | RERS”. Reers.ba. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 23. 11. 2015. г. Приступљено 23. 11. 2015. 

Види такође

уреди