Korikijska pećina (grčki: Κωρύκειο άντρο) jedna je od mnogobrojnih pećina u kršu Grčke, na obroncima planine Parnas. Bila je posvećena bogu Panu, nimfama i muzama.

Korikijska pećina
Korikijska pećina
Korikijska pećina
Положај
Место
(планина)
Одлике
Геологија (тип) крашка
Дужина 60 m
Надм. висина 1,370 m
Бр. канала tri

Nazivi pećine

уреди

Korikijska pećina — Κορυκιο Αντρον — Korykio Andro - Korikio Andro — Corycian Cave — Korykian Cave Pan's Cave — Cave of Pan.[1]

Mitologija

уреди

Planina Parnas na kojoj se nalazi Korikijska pećina dobila je ime po Parnasu, sinu nimfe Kleodore i običnog smrtnika Kleopompusa. Postojao je i grad u kojem je vladao Parnas, ali on je poplavljen velikim potopom. Preživeli stanovnici su pobegli od poplave na visoke obronke planine i osnovali Likoreju (starogrčki: Λυκώρεια = vučje zavijanje) grad drevne Fokide koji se nalazio na jednoj od visova Parnasa. Nasuprot tome Orfej se naselio na planini, tu ga je video bog Apolon i dao mu zlatnu liru na kojoj ga je naučio da svira.[2]

Planina Parnas je mesto na kojoj se zbivaju i neki manje značajni događaji iz grčke mitologije.[3]

  • U pojedinim verzijama grčke mitološke priče o velikom potopu Deukalionova arka usidrila se je na vrhovima planine Parnas.
  • Orest se jedno vreme krio na Parnasu.
  • Planina Parnas je bila takođe i dom boga Dionisa.
  • Planina Parnas je po nekim pričama takođe i dom mitskog krilatog konja Pegaza.
  • Korikijska pećina, na padinama planine Parnas bila je posvećena bogu Panu i Muzama.

Korikijanska pećina je nazvana po nimfi Korikiji (grč. Κωρύκια) koja je bila Najada sa izvora u Korikijskoj pećini. Pošto se ta pećina nalazila na planini Parnas, odnosno na Delfima u Fokidi, bila je poistovećena sa nimfama koje su bile i u vezi sa ovom planinom ili Delfima: Kastalijom, Kleodorom i Melenom. Korikija je najverovatnije bila jedna od korikijskih nimfi i ćerka rečnog boga Kefisa ili Kleista. Prema Pausaniji i Higinu, sa bogom Apolonom je imala sina Likora.[4]

Strabo u svojoj Geografiji (9.3.1) o ovoj pećini je napisao:

Pausanias u svom Opisu Grčke opisuje Korikijsku pećinu na sledeći način:

Korikijska pećina ima i savremeniji naziv Sarantavli, što znači „četrdeset soba". Ova pećina, posvećen u antici korintskim nimfama i muze, bila je ujedno i mesto obožavanja Pana. Pan-ova špilja prožeta je legendama. U drevna vremena je to bilo mjesto obožavanja boga Pana, pa se smatra da su tokom zimskih meseci vladajući bogovi u Delfiju obavljali obred u pećini orgijajući sa lokalnim ženama koje su se ponašale kao nimfe.

Položaj

уреди

Korikijanska pećina se nalazi na padini planine Parnas, na oko 1.370 m nadmorske visine, oko 3 km sverozapadno, na oko 4 sata hoda od Delfaj, danas poznatog kao Apolonovo svetilište.[5]

Geografija

уреди
 
Planina Parnas

Planina Parnas, u čijoj stenskoj masi se nalazi Korikijska pećina deo je masiva Pind, koji se proteže severno od Korintskog zaliva, preko Fokide do Beotije. Parnas je jedan od najvećih planinskih regiona u kopnenom delu Grčke i jedna od najviših grčkih planina. Visoka je 2.457 metara i njen najviši vrh je Liakoura. Na severoistoku ona je povezana sa Gionom, a na jugu sa Kirfom.

Njeno ime je povezano sa istoimenim junakom grčke mitologije, sinom Kleopompusa (ili Posejdona) i Kleodore, koji su izgradili grad na planini koji bio uništen u potopu Deukaliona. Planina je na istoku razgraničena dolinom Boeotijan Kefis, a na zapadu dolinom Amfisa.

Arheologija

уреди

Francuski arheolozi su 1969. iskopali iz pećine mnogo predmeta iz perioda antike, uključujući muške figure iz perioda neolita, flaute od kosti, figure od bronze i gvožđa i 50.000 figurica od terakote.

Pećina se sastoji se od niza šupljina, od kojih je prva duboka 60 metara, šroka 26 i visoka 12 m. Obložena je brojnim stalaktitima.[6]

Neposredno do ulaza nalaze se neki drevni natpis, a dalje unutra je stena s kružnom šupljinom, za koje se smatra da je žrtveni oltar bogova? Veliki stalagmiti na kraju prve šupljine, odvajaju je od druge. Takođe skrivena velikim stalagmitima nalazi se i treće manja komora i kraj pećine.[7]

Ulaz u pećinu i pećinska dekoracija
  1. ^ Nazivi pečine na: www.showcaves.com (jezik: engleski)
  2. ^ The Orphic Hymns (на језику: енглески). JHU Press. 29. 5. 2013. ISBN 978-1-4214-0886-6. 
  3. ^ „Korykion Cave - Delphi Walking Tours”. www.delphiwalkingtours.com. Архивирано из оригинала 23. 02. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2020. 
  4. ^ Jennifer Larson (2001): Greek Nymphs: Myth, Cult, Lore, 380 pp. Oxford University Press. Korykian Cave p 234.
  5. ^ T R Shaw (1992): History of Cave Science, p 8 refers to Strabo and other writers. P 176 refers to Pliny who c 77AD [in] Nat Hist Bk 31 Ch 20 describes the stalagmites in this cave.
  6. ^ „Caves of Greece: Korykio Andro - Corycian Cave”. www.showcaves.com. Приступљено 31. 5. 2020. 
  7. ^ Larson, Jennifer (28. 6. 2001). Greek Nymphs: Myth, Cult, Lore (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-802868-0. 

Literatura

уреди
  • J. G. Frazer, Paus. Des. Gr. (1913) V 399-400
  • L. Rabert, Etudes Anatoliennes (1937) 108ff;
  • M. Launay, Recherches sur les armées hellénistiques (1949) 1010;
  • J. Fontenrose, Python: a Study of Delphic Myth and Its Origins (1959) 409-12M.The finds of the recent excavations will be published in BCH and FD.

Spoljašnje veze

уреди

  Mediji vezani za članak Korikijska pećina na Vikimedijinoj ostavi