Lanciarii (од латинског: lancea = „копље с ременом“) су били припадници разних легија, који су скупа чинили неку врсту специјалних снага у оквиру неке легије. Настанак им пада вероватно у време владавине цара Севера. Временом су стекли репутацију, а након што су преторијанци коначно распуштени 312. ушли су у састав цареве личне гарде. Заузимали су почасна места у Константиновом comitatus’у (пратњи).[1]

Вероватан изглед штита

А. Х. М. Џонс сугерише да су lanciarii под Диоклецијаном вероватно били распоређени по пограничним секторима и да нису били чланови comitatus’а.[2] Ван Берхем чак тврди да их је било свега неколицина,[3] упркос чињеници да се у Нотицији спомињу читаве легије.[4]

За разлику од просечног римског легионара који је носио сулицу (лат. pilum), lanciarii су били наоружани лаким копљем (лат. lancea).[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Southern-Dixon, Late Roman army, p. 16.
  2. ^ Jones, Later Roman Empire, vol. i, p. 55.
  3. '^ Berchem, L' armée de Dioclétien, p. 107.
  4. ^ Luttwak, The Grand Strategy, p. 230.
  5. ^ Cambr. Hist. of Gr. & Rom. Warf., p. 480.

Извори и литератураУреди

Одабрана литератураУреди

Препоручена литератураУреди