Macrothylacia rubi
Macrothylacia rubi je noćni leptir iz porodice Lasiocampidae.[1]
| Macrothylacia rubi | |
|---|---|
| |
| Mužjak | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Klasa: | Insecta |
| Red: | Lepidoptera |
| Porodica: | Lasiocampidae |
| Rod: | Macrothylacia |
| Vrsta: | M. rubi
|
| Binomno ime | |
| Macrothylacia rubi | |
| Sinonimi | |
| |
Stanište i biljka hraniteljka
уредиVrsta je zastupljena od širom Evrope, uz nekoliko izuzetaka, i u pojedinim regijama Azije.[2] U Srbiji, Macrothylacia rubi je česta vrsta, a prisutna je na različitim livadskim staništima, preraslim voćnjacima i baštama, pašnjacima, ivicama šuma i slično. Iako je se hrani polifagno na mnogim zeljastim trajnicama i žbunastoj vegetaciji, najčešće beležene familije biljaka hraniteljki su Rosacae i Fabaceae, gde se kupina (Rubus fruticosus) ističe kao preferirana vrsta.[3][4][5]
Opis
уредиŽivotni ciklus
уредиMacrothylacia rubi ima jednu generaciju godišnje. Ženke su noćni, a mužjaci dnevni letači.[6] Sezona leta obuhvata maj i jun. Po ekloziji, u pogodnim, sunčanim i toplim danima, mužjaci preleću vegetaciju u niskom letu, gde pomoću antena registruju feromone koje odašiljaju ženke koje se nisu parile. Po sparivanju, ženka polaže gomile jaja u grozdastim nakupinama, koja ostaju pričvršćena na biljku hraniteljku, i često su meta parazitskih osa. Gusenice koje se izlegu se hrane i rastu, i po dostizanju pune zrelosti (u jesen) ulaze u hibernaciju plitko zakopane u rastresit supstrat i ostatke vegetacije. U prolaće izlaze iz faze prezimljavanja i još neko vreme provode u stadijumu gusenice, pritom se ne hraneći. Ulutkavanje se vrši u tankom, zaštitnom kokonu na tlu, a sam stadijum lutke traje oko mesec dana. [7]
Identifikacija
уредиJaja su blago izdužena, sjajna i sivkasta. Mlade gusenice su tamne, dlakave, i vidljivi su jarki žuti ili narandžasti prstenovi na integumentu.[8] Zrele gusenice zadržavaju tamnu boju i dlakavost, pri čemu je čitav dorzum narandžast, a bočne sete bele. Najčešće se sreću u kasno leto/ranu jesen, kada su česte na urbanim i ruralnim putevima, gde se kreću u potrazi za mestom za ulutkavanje. Moguće ih je pronaći i u proleće, pred ulutkavanje. Duge sete gusenica mogu, kod osetljivih osoba, izazvati crvenilo i iritaciju. Adulti se razlikuju i po veličini i po boji. Mužjaci su manjeg raspona krila i sitniji, ali izraženije crveno-smeđe boje i razgranatih antena. Prednja krila su markirana tankim belim prugama. Ženke su krupne, obojenje je sivkasto, a bele markacije su manje izražene.[9]
Galerija
уреди
Reference
уреди- ^ „Macrothylacia rubi”. Fauna Europaea.
- ^ Tent Caterpillars and Lappet Moths – Lasiocampidae, Princeton University Press, 2010-12-31, стр. 222—228, ISBN 978-1-4008-3414-3, Приступљено 2020-11-08
- ^ Agarwalla, Isha; Bhattacharjee, Harsha; Bhosale, Anand (2020). „Recurrent uveitis with intralenticular and intravitreal caterpillar hair”. TNOA Journal of Ophthalmic Science and Research. 58 (3): 222. ISSN 2589-4528. doi:10.4103/tjosr.tjosr_38_20.
- ^ Hull, Larry A.; Joshi, Neelendra K.; Zaman, Faruque U. (2009-01-01). „MANAGEMENT OF INTERNAL FEEDING LEPIDOPTERAN PESTS IN APPLE, 2008”. Arthropod Management Tests. 34 (1). ISSN 2155-9856. doi:10.4182/amt.2009.a8.
- ^ Koren, Toni (2018-06-30). „Diversity of moths (Lepidoptera: Heterocera) in the surroundings of the Bednja River, Varaždin County, Northern Croatia”. Natura Croatica. 27 (1): 111—141. ISSN 1330-0520. doi:10.20302/nc.2018.27.6.
- ^ Pavlikova, Anezka; Konvicka, Martin (2011-06-01). „An ecological classification of Central European macromoths: habitat associations and conservation status returned from life history attributes”. Journal of Insect Conservation. 16 (2): 187—206. ISSN 1366-638X. doi:10.1007/s10841-011-9405-8.
- ^ Preface, Princeton University Press, 2019-12-31, стр. 5—5, ISBN 978-0-691-19895-8, Приступљено 2020-11-08
- ^ Dennis, Roger L.H.; Hodgson, John G.; Hardy, Peter B.; Dapporto, Leonardo (2012). „Strategies for size and growth in butterflies (Insecta: Lepidoptera): counterintuitive trends and unique solutions to achieving maturity”. Journal of Natural History. 46 (39-40): 2415—2437. ISSN 0022-2933. doi:10.1080/00222933.2012.707250.
- ^ Zapletalová, L.; Zapletal, M.; Konvička, M. (2016-08-25). „Habitat Impact on Ultraviolet Reflectance in Moths”. Environmental Entomology. 45 (5): 1300—1305. ISSN 0046-225X. doi:10.1093/ee/nvw097.
