Moralno slepilo
Moralno slepilo, poznato i kao etičko slepilo, definiše se kao privremena nesposobnost osobe da vidi etički aspekt odluke koju donosi. Često je uzrokovana spoljnim faktorima zbog kojih pojedinac nije u stanju da sagleda nemoralni aspekt svog ponašanja u toj konkretnoj situaciji.[1]
Dok koncept moralnog slepila (i šire, koncepta nemorala) ima svoje korene u antičkoj filozofiji,[2][3] ideja moralnog slepila postala je popularna nakon događaja iz Drugog svetskog rata, posebno Holokausta.[4] Ovo je dovelo do više istraživanja psihologa i nekih iznenađujućih otkrića (naročito Stenlija Milgrama i Filipa Zimbarda) o ljudskom ponašanju u kontekstu poslušnosti i pristrasnosti autoriteta.[1]
Moralno slepilo je identifikovano kao problem u oblastima kao što su poslovna organizacija i pravni sistemi.[5][6]
Pregled уреди
Moralno slepilo je pojava u kojoj ljudi sa dovoljnim sposobnostima moralnog rasuđivanja privremeno nisu u stanju da vide razum zbog čega se ponašaju na način koji je suprotan njihovim stvarnim moralnim vrednostima. Ovo ponašanje može biti uzrokovano situacionim ili drugim faktorima. Ideja moralnog slepila obično zahteva sledeće: ljudi treba da odstupe od svojih suštinskih moralnih uverenja i ovo odstupanje treba da bude privremeno i nesvesno, tj. ljudi u trenutku nisu svesni svog neetičkog ponašanja.[1][7]
Interesovanje za ideju moralnog slepila poraslo je nakon Hana Arentinog Ajhmana u Jerusalimu. Izveštaj o banalnosti zla[4] koji se fokusirao na Adolfa Ajhmana, nemačko-austrijskog nacističkog vojnika koji je bio odgovoran za deportaciju Jevreja u logore istrebljenja i samim tim je odigrao glavnu ulogu u Holokaustu.[8]
Ideje moralnog slepila i „banalnosti zla“ takođe su uticale na polje psihologije i dovele do nekih zapaženih studija tokom 70-ih, kao što su studije poslušnosti Stenlija Milgrama i Eksperiment u zatvoru Stanford Filipa Zimbarda. Ove studije su se bavile uticajem autoriteta na poslušnost i individualno ponašanje.[1]
Naknadna istraživanja su razmatrala moralno slepilo u kontekstu izvan ratnih zločina i genocida. Ideja je proširena na proučavanje ponašanja ljudi u različitim oblastima kao što su organizaciono ponašanje i mentalno zdravlje, da spomenemo samo neke.[5][9][10]
Reference уреди
- ^ а б в г Palazzo, Guido; Krings, Franciska; Hoffrage, Ulrich (2012-09-01). „Ethical Blindness”. Journal of Business Ethics (на језику: енглески). 109 (3): 323—338. ISSN 1573-0697. S2CID 254381575. doi:10.1007/s10551-011-1130-4.
- ^ Oberhelman, David D. (2001-06-01). „Stanford Encyclopedia of Philosophy”. Reference Reviews. Emerald Group Publishing Limited. 15 (6): 9. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr.2001.15.6.9.311.
- ^ Tucker, John A. (2015-02-03), Davis, Bret W, ур., „Japanese Neo-Confucian Philosophy”, The Oxford Handbook of Japanese Philosophy, Oxford University Press, стр. 272—290, ISBN 978-0-19-994572-6, doi:10.1093/oxfordhb/9780199945726.013.16, Приступљено 2020-11-30
- ^ а б Burin, Frederic S.; Arendt, Hannah (март 1964). „Eichmann in Jerusalem: A Report on the Banality of Evil.”. Political Science Quarterly. 79 (1): 122. ISSN 0032-3195. JSTOR 2146583. doi:10.2307/2146583.
- ^ а б Barsky, Adam (2011-06-16). „Investigating the Effects of Moral Disengagement and Participation on Unethical Work Behavior”. Journal of Business Ethics (на језику: енглески). 104 (1): 59—75. ISSN 1573-0697. S2CID 144577232. doi:10.1007/s10551-011-0889-7.
- ^ Eldred, Tigran (2012-09-28). „Prescriptions for Ethical Blindness: Improving Advocacy for Indigent Defendants in Criminal Cases”. Rutgers Law Review (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 2153869
.
- ^ de Klerk, J. J. (2017-04-01). „Nobody is as Blind as Those Who Cannot Bear to See: Psychoanalytic Perspectives on the Management of Emotions and Moral Blindness”. Journal of Business Ethics (на језику: енглески). 141 (4): 745—761. ISSN 1573-0697. S2CID 147226367. doi:10.1007/s10551-016-3114-x.
- ^ Becoming Eichmann: rethinking the life, crimes, and trial of a "desk murderer". 2006-10-01.
- ^ Bandura, Albert; Caprara, Gian-Vittorio; Zsolnai, Laszlo (2000). „Corporate Transgressions through Moral Disengagement”. Journal of Human Values (на језику: енглески). 6 (1): 57—64. S2CID 143829357. doi:10.1177/097168580000600106.
- ^ Larsen, Rasmus Rosenberg (2020-09-01). „Psychopathy as moral blindness: a qualifying exploration of the blindness-analogy in psychopathy theory and research”. Philosophical Explorations. 23 (3): 214—233. ISSN 1386-9795. S2CID 221361039. doi:10.1080/13869795.2020.1799662.
