Navarivanje je proces nanošenja slojeva metala na radne površine nekih delova radi povećanja njihove otpornosti na habanje, udarni pritisak i druga opterećenja. Navarivanje se uglavnom koristi za reparaturu habajućih cilindričnih mašinskih elemenata, mada se može koristiti i pri izradi novih delova. Skoro svi bitni postupci zavarivanja mogu se primeniti i za navarivanje.[1][2]

Gasno-plameno navarivanjeУреди

Primenom ovog postupka postiže se odnos mešanja do 1%. Lako se upravlja gorionikom tako da se navar može naneti na male površine. Gorionik poseduje sud u kome se nalazi dodatni materijal u obliku praha. Debljina navarenog sloja iznosi od 0,05 do 3 mm, a brzina polaganja navara 0,5 kg/h.

Ručno elektrolucno navarivanjeУреди

Ovaj se proces koriti za kabaste i teške delove gde se navarivanje vrši na terenu, odnosno na mestu gde su ti delovi instalirani. Cena oprema za navarivanje je niska. Odnos mešanja kreće se od 10 do 30%, a debljina navara iznad 3 mm. Često je u ovom postupku potrebno predgrevanje osnovnog materijala čime se smanjuje tvrdoća ali se izbegavaju naprsline u navaru. Dodatni materijal je obložena elektroda (najčešće bazična). Navar se zavisno od izbora elektrode može brusiti.

Poluautomatsko navarivanje punjenom žicomУреди

Posebno efikasan vid elektrolučkog navarivanja punjenom žicom je vrlo efikasan vid reparature. Koriste se aparati za REL ili MAG-MIG zavarivanje sa dodavačem žice i polikabelom. Gola žica namotana je na kotur, a zaštitna obloga nalazi se u jezgru žice. Žica je po hemijskom sastavu legura gvožđa sa visokim sadržajem elemenata koji prave karbide koji daju navaru otpornost na habanje. Nakon nanošenja navara javlja se troska u vidu tankog sloja koji se lako odvaja. Brzina polaganja navara je velika što utiče na produktivnost. Nedostatak je velika struja i samim tim i zračenje koje utiče na zavarivača pri dugotrajnom radu.

TIG navarivanjeУреди

Ovaj tip navarivanja nudi nekoliko pogodnosti u odnosu na ostale metode: proces može biti ručni, poluautomatski i automatski. Luk je gladak i oslobođen troske. Dodatni materijal može biti žica ili šipka. Međutim TIG navarivanje ima i nedostke: odnos mešanja kreće se 2 do 40% ali obično 10%. Argon i helijum su skupi, a brzina navarivanja je mala. Zbog toga se TIG navarivanje koristi samo za delove malih gabarita.

Navarivanje pod prahom EPPУреди

U praksi se dosta koristi zbog visoke produktivnosti i visokog kvaliteta izvedenih navara. EPP navarivanje se najčešće primenjuje za navarivanje velikih ciindričnih delova. Navarivanje se izvodi neprekidnim procesom uz obtno kretanje dela koji se navaruje kao glavnog kretanja i translatornog kretanja navarivačke glave duž ose valjka kao pomoćnog kretanja.

Navarivanje plazmomУреди

Ovaj postupak je najbolji ako se uzme u obzir odnos mešanja i dubina uvarivanja koji su najmanji u odnosu na sve poznate postupke navarivanja. Dodatni materijal se dovodi slično kao kod gasno-plamenog postupka navarivanja ili se nanosi pre navarivanja, pa se zatim stapa mlazom plazme. Navarivanje se izvodi jednosmernom strujom prave polarnosti. Jednim prolazom se može naneti navar debljine 0,25 mm i širine 6 mm. Moguće je postići brzinu navarivanja veću od 50 cm/min. Nedostaci ovog postupka su: visoka cena opreme, potrebna veština navarivača i teškoće pri radu na terenu.

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ „ASM Handbook Volume 06: Welding, Brazing, and Soldering” (PDF). www.lincolnelectric.com. Приступљено 9. 2. 2016. 
  2. ^ „Investigation of the reduction of mouldboard ploughshare wear through hot stamping and hardfacing processes” (PDF). www.tubitak.gov.tr. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 03. 2016. Приступљено 9. 2. 2016.