Негатив
Негатив у фотографији је слика обично на траци или листу провидног пластичног филма, на којој се најсветлије области фотографисаног субјекта чине најтамнијим, а најтамније најсветлије. [1] Ово се дешава зато што су хемикалије које су екстремно осетљиве на светло које филм фотоапарата користи да би снимио слику довољно брзо делови слике су затамњени приликом излагања светлости и накнадним развијањем филма .
У случају негатива у боји, боје се претварају у одговарајуће комплементарне боје . Типични негативи у боји је наранџасте нијане зато што се користи за аутоматско маскирање боја која на крају резултира побољшаном репродукцијом боја. [2]
Негативи се обично користе за прављење позитива на фотографском папиру пројекцијом негатива на папир помоћу увећивача фотографија или прављењем контактног отиска . Папир је такође затамњен сразмерно његовој изложености светлости, тако да други корак је неопходан ди би светли и тамни делови били где требају.[3]
Негативи су се некада правили на танком стаклу, а не на пластичној фолији, а неки од најранијих негатива су прављени на папиру. [4]
Транспарентни позитиви се могу направити штампањем негатива на посебном позитивном филму, као што се ради за прављење традиционалних филмова за употребу у биоскопима. Неки филмови који се користе у камерама су дизајнирани да се развијају обрнутом обрадом, која производи коначни позитив, уместо негатива, на оригиналном филму. [5] Позитиви на филму или стаклу су познати као прозирне фолије или дијапозитиви, а ако су постављени у мале оквире дизајниране за употребу у дијапројектору или увеличавачима, обично се називају слајдовима.
Негатив слика уреди
| Позитив боја | Негатив боја |
|---|---|
Позитивна слика је нормална слика. Негативна слика је потпуна инверзија, у којој светла подручја изгледају тамно и обрнуто. Слика негатив у боји је у комплементарним боја, [6] са црвеном које изгледају цијан, зелене каео магента, а плаве жуте и обрнуто.
Филмски негативи обично имају мањи контраст, али шири динамички опсег од коначних одштампаних позитивних слика. Контраст се обично повећава када се штампају на фотографском папиру . Када се негативи дигитализују, њихов контраст се може подесити за време скенирања или накнадно обрадом исте. [7]
Негативан филм уреди
Филм за фотоапарате који користе 35 мм формат се продаје као дуга трака од пластике обложене емулзијом и намотане у светло-непропусну касету. Пре сваке експозиције, механизам унутар камере се користи за извлачење неекспонираног дела траке из касете у положај иза објектива. Када су направљене све експозиције, трака се премотава у касету. Након што је филм развијен, трака ће показивати низ малих негатива. Обично се затим сече на делове ради лакшег руковања. Камере средњег формата користе филм од 120мм, што даје траку негатива 60 мм ширине, а камере великог формата снимају сваку слику на једном листу филма који може бити величине и до 20x25 цм или чак веће. Свака од ових слика може се назвати негативом, а цела трака или скуп слика може се заједнички зову негативи. Оне су главне слике из којих ће произаћи сви позитиви, па се чувају и рукују са посебном пажњом.
Многи фотографски процеси стварају негативе: хемикалије које учествују у рекацији, реагују када су изложене светлости, тако да током развоја стварају наслаге микроскопских тамних сребрних честица или других боја пропорционално количини експозиције. Међутим, када се негатив креира од негативна слике настаје позитивн. Ово чини већину фотографија заснованих на хемикалијама процесом из два корака, који користи негативан филм и обичну обраду . Посебни филмови и развојни процеси су осмишљени тако да се позитивне слике могу креирати директно на филму; они се зову позитиви, или слајд.
Упркос с тиме што је тржише напредовало даље од филма још увек постоји потражња и тржиште за производима који омогућавају фотографима да производе негативе од дигиталних слика за њихову употребу у алтернативним процесима као што су цијанотипија, калотипија, платинасти негативи и многи други. [8] Такве негативне слике, међутим, могу имати мању постојаност и мању тачност у репродукцији од њихових дигиталних колега. [9]
Негативне слике и дигитална обрада уреди
Негативна слика може другачије да перцепципира свакодневне сцене, можда наглашавајући просторне односе и детаље који су мање очигледни на позитивној слици. На пример, фотограф Ендрју Прокос направио је награђивану серију фотографија под „обрнутим“ банером.[10] Појава дигиталне обраде проширила је могућности. На физичкој фотографији боја и осветљеност могу да се обрну само у тандему, али дигитална обрада омогућава да се свака од њих инвертује засебно. Ако је боја слике ротирана за 180 степени, онда је боја слике инвертирана, али не и њена осветљеност. Негатив такве слике има обрнуту осветљеност, али не и боју.[11]
Референце уреди
- ^ „Negative - National Portrait Gallery”. www.npg.org.uk. Приступљено 13. 8. 2023.
- ^ „Orange in Negative Film | Shutha”. shutha.org. Архивирано из оригинала 2023-09-08. г.
- ^ „What is a Negative?”. Ilford Photo (на језику: енглески). 28. 3. 2017. Приступљено 13. 8. 2023.
- ^ „Photos from Negatives: A Snapshot in the History of Photography”. Southtree.
- ^ Raso, Michael (30. 10. 2021). „Negative Film vs Reversal (Positive) Film? What’s the Difference?”. The Film Photography Project.
- ^ Padova, Ted; Murdock, Kelly L. (11. 2. 2008). Adobe Creative Suite 3 Bible. John Wiley & Sons. ISBN 978-0470130674. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „How to Scan B&W Negatives: Adjusting Levels”. The Aware Writer (на језику: енглески). 17. 12. 2009.
- ^ „HP Introduces Large Format Photo Negative Application for Fine-art Quality Professional Photo Edition”. Bespoke News Archive. 6. 7. 2010. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Negatives | Deterioration and Preservation of Negatives, Autochromes, and Lantern Slides | Articles and Essays | Genthe Collection | Digital Collections | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Приступљено 7. 9. 2023.
- ^ „IPA 2020 Winner / Inverted / Andrew Prokos Fine Art / Andrew Prokos”. photoawards.com. Приступљено 14. 8. 2023.
- ^ Johnson, Terry (11. 7. 2022). „Colour Inversion in Photoshop”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 13. 8. 2023.
Спољашње везе уреди
- Scanning film negatives (Hebrew) на сајту Wayback Machine (архивирано 28 јун 2012)