Nužno zlo
Nužno zlo je zlo za koje neko veruje da se mora učiniti ili prihvatiti jer je neophodno da se postigne bolji ishod – posebno zato što se očekuje da će mogući alternativni pravci delovanja ili neaktivnosti biti gori. To je „manje zlo“ po principu manjeg od dva zla, koji tvrdi da je s obzirom na dva loša izbora, onaj koji je manje loš je bolji izbor.
Istorija
уредиOksfordski rečnik porekla reči tvrdi da „ideja o neophodnom zlu seže u grčki“, opisujući prvo neophodno zlo kao brak, i dalje navodeći da „Prvi primer na engleskom, iz 1547, odnosi se na ženu“.[1] Tomas Fuler, u svom delu iz 1642, Sveta država i profana država, napravio je još jednu od najranijih zabeleženih upotreba ove fraze kada je opisao dvorsku šalu kao nešto što „...neki smatraju neophodnim zlom na sudu“.[2] U Zdravom razumu, Tomas Pejn je opisao vladu kao „neophodno zlo“.[3]
Zlo kao pojam definisano je činjenicom učinjenih radnji, koje se smatraju suprotnim moralu, drugim rečima, grešnim, a izvršenje bilo kog dela od strane pojedinca, definišuća vrednost dela, jeste učinjena šteta (u arhaičnom smislu, ovo ukazuje na radnje koje izazivaju odbojnost ili nelagodu),[4] dodatno, čin je klasifikovan kao duboko nemoralan.[5]
Reference
уреди- ^ Julia Cresswell, Oxford Dictionary of Word Origins (2010), p. 156.
- ^ Thomas Fuller, The Holy State and the Profane State (1642), p. 182.
- ^ Richard Van Ingram, Philosophy and Other Bad Habits (2011), p. 112.
- ^ dictionary definition Merriam-Webster Accessed February 11, 2018.
- ^ dictionary definition Oxford Dictionaries Accessed February 11, 2018.
Spoljašnje veze
уреди- dictionary definition Cambridge Dictionary Accessed February 11, 2018