Patologija verbalne komunikacije

Patologija verbalne komunikacije je složeni proces oštećenja ili poremećaja stanja i funkcije pojedinog organa ili čula, odnosno daleko više od oštećenosti, nekompletnosti, nerazvijenosti ili odsutnosti pojedinog dela sistema sredstava verbalne komunikacije (skraćeno VK). Ona proizilazi iz pojma i strukture verbalne komunikacije ili bio-psiho-socijalnog entiteta čoveka koji je istovremeno biološko i društveno biće. U tom smislu ona se ne može razmatrati van prirode, funkcije i strukture verbalne komunikacije, koja čini jednu od komponenti osnovnih ljudskih sposobnosti.[1]

Sposobnost verbalne komunikacijeУреди

Verbalna komunikacija, proizilazi iz celine i zato je ona nedeljiva sposobnost čoveka za interpersonalnu komunikaciju, ili sposobnosti kako da se on izrazi, tako i da se razumeju misli, osećanja, želje i motivi drugih. Polazeći od ovih načela sposobnost verbalne komunikacije u sebi sadrži ne samo biološku, već i psihološku, lingvističku i socijalnu komponentu.[2]

Struktura patologije verbalne komunikacijeУреди

Strukturnu patologiju verbalne komunikacije čini:[3]

Stanje čoveka komunikatora na planu verbalne komunikacije

To stanje može biti:

  • Suspektno — kada se pretpostavlja da su prisutni simptomi razvojne, sociokulturološke i patološke prirode;
  • Aberativno — kada simptomi ne ukazuju na prisustvo patološkog fenomena, već da se radi o stanju aberativnosti prouzrokovanom razvojnim, sociokulturnim i drugim faktorima
  • Patološko — kada simptomi ukazuju na stanje ili proces koji je patološke prirode.
Patologija organizma verbalne komunikacije

Je stanje ili proces na nivou sistema, podsistema, mehanizama i delova organizma koje može prouzrokovati, prouzrokuje ili je prouzrokovalo smetnje, ograničenja, poremećenost stanja i funkcije sistema sredstava verbalne komunikacije ili usporenost, ograničenost sposobnosti verbalne komunikacije

Patologija sistema sredstava verbalne komunikacije

Je stanje koje ograničava, remeti ili onemogućava simboličku intra i interpersonalnu komunikaciju usled patološkog stanja na nivou osnovne verbalne komunikacije ili na nivou intra i inter sistemskih funkcija i relacija

Intra i inter sistemska patologija

Stanje oštećenosti, ograničenosti, poremećenosti ili isključenosti intra i inter sistemskih funkcija i relacija, kojima se obezbeđuje sinergetska funkcija organizma i sistema sredstava verbalne komunikacije

Logopatija

Poremećaji u govoru usled pogrešnog obrazovanja misli.

Logopat

Osoba koja ima neku smetnju u govoru.

KlasifikacijaУреди

Patologija VK u odnosu na delove sistema

U odnosu na delove sistema sredstava verbalne komunikacije, sama patologija verbalne komunikacije se deli na:

  • Patologiju glasa
  • Patologiju govora
  • Patologiju jezika
  • Patologiju čitanja
  • Patologiju pisanja
  • Patologiju sluha
Patologija VK u odnosu ma organizma verbalne komunikacije

Patologija verbalne komunikacije koja se odnosi na organizam verbalne komunikacije deli se na:

  • Patologiju receptornog komunikativnog sistema
  • Patologiju senzornog komunikativnog sistema
  • Patologiju transmitornog komunikativnog sistema
  • Patologiju integratornog sistema
  • Patologiju efektornog komunikativnog sistema

DijagnozaУреди

Kako bi se bliže odredio oblik patologije na nivou sredstava komunikacije mora se poći od etiološkog faktora, jer isti simptomi mogu biti sa različitim etiološkim faktorom, različitom dijagnozom, prognozom i različitim ishodom, dok različiti simptomi mogu proizilaziti iz istog etiološkog faktora.[4]

Poremećaj komunikativnih sposobnosti može biti i prvi znak nekog duševnog oboljenja, pa je u kliničkoj logopediji izuzetno značajna diferencijalna dijagnostika psihotične dezorganizacije od drugih oblika poremećaja govora i jezika kod dece i odraslih.

  • Kod razvojnih disfazija ne postoji kapacitet za normalan razvoj jeziĉkih sposobnosti.
  • Kod afazija dolazi do gubitka i/ili poremećaja već steĉenih jeziĉkih sposobnosti.
  • Kod šizofrenije dolazi do razgradnje jezičkih sposobnosti.

Stepen psihotičnosti umnogome određuje vrstu i stepen logopatije, odnosno vrstu i težinu simptomatologije verbalne komunikacije.

Zato se dijagnostikom mora utvrditi patologija verbalne komunikacije i to u odnosu na:

  • percepciju i razumevanje govora
  • formulisanje i produkciju govora
  • verbalno pamćenje i mišljenje

IzvoriУреди

  1. ^ Golubović S. Gnosogena patologija verbalne komunikacije. Beograd: Društvo defektologa Zajednice Srbija i Crna Gora, 2004.
  2. ^ Downing JE. Teaching Communication Skills to Students with Severe Disabilities. Baltimore: Paul H. BrookesPublishing Co, 2005.
  3. ^ Zečić S, Mujkanović E., Devoli A. Logopedija. Sarajevo: Connectum, 2009.
  4. ^ Adamovic, T., Ribaric-Jankes, K., Sovilj, M.: (2011) Newborn's reflexes as indicator of vestibular apparatus maturity in the first days after birth, Third European Congress on Early Prevention, Detection and Diagnostics of Verbal Communication Disorders, October 21th-23th, 2010, Ancient Olympia, Greece, Proceedings, (Eds): Skanavis M., Sovilj M., Bojanova V., LAAC, IEPSP, PALO, NBU; ISBN 978-86-81879-32-0, pp. 26-31.

LiteraturaУреди

  • Joвановић Симић Н, Славнић С. Атипичан језички развој. Друштво дефектолога Србије, Београд, 2009:210.
  • Jовановић-Симић Н, Славнић С. Практикум за развој језичких способности. Друштво дефектолога Србије, Биг, Београд, 2008.
  • Jовановић-Симић Н, Славнић С, Доброта Н. Практикум за развој аудитивне и визуелне перцепције. Друштво дефектолога Србије, Биг, Београд, 2008.