Periplazmatični prostor

Periplazma je prostor ograničen sa dve selektivne permeabilne barijere, i.e., biološke membrane, kao što su unutrašnja membrana (i.e., citoplazmatična membrana) i spoljašnja membrana kod gram-negativnih bakterija. Striktno govoreći, periplazmatični prostor nije prisutan kod gram-pozitivnih bakterija, jer one poseduju samo jednu membranu, citoplazmatičnu membranu. Region zvan "unutrašnja zona zida" (IWZ) je prisutan između citoplazmatične membrane i zrelog ćelijskog zida.[1][2]

Periplazma se može sačinjavati i do 40% ukupne ćelijske zapremine kod gram-negativnih bakterija, dok je periplazmatični prostor drastično manji kod gram-pozitivnih bakterija.[3]

Mada se bakterije konvencionalno dele u dve glavne grupe — gram-pozitivne i -negativne, na osnovu njihovog zadržavanja gramove boje — taj klasifikacioni sistem je nesiguran, jer se može odnositi na tri distinktna aspekta (rezultat bojenja, organizaciju ćelijskog omotača, taksonomisku grupu), koji nisu uvek jednoznačni kod nekih bakterijskih vrsta.[4][5][6][7] Mada je odgovor bakterija na bojenje po gramu empirijski kriterijum, njegova osnova leži u znatnim razlikama u ultrastrukturi i hemijskom sastavu dva glavna tipa prokariotskih ćelija zastupljenih u prirodi. Ta dva tipa ćelija se međusobno razlikuju po prisustvu ili odsustvu spoljašnje lipidne membrane, što je pouzdanija i fundamentalnija karakteristika bakterijskih ćelija.[4][8]

ReferenceУреди

  1. ^ , Matias, V. R., and T. J. Beveridge. 2005. Cryo-electron microscopy reveals native polymeric cell wall structure in Bacillus subtilis 168 and the existence of a periplasmic space. Mol. Microbiol. 56:240-251. doi:10.1111/j.1365-2958.2005.04535.x.
  2. ^ , Zuber B, Haenni M, Ribeiro T, Minnig K, Lopes F, Moreillon P, Dubochet J. 2006. Granular layer in the periplasmic space of Gram-positive bacteria and fine structures of Enterococcus gallinarum and Streptococcus gordonii septa revealed by cryo-electron microscopy of vitreous sections. J Bacteriol. 188:6652-6660. doi:10.1128/JB.00391-06
  3. ^ Otto Holst; Guntram Seltmann. The Bacterial Cell Wall. Berlin: Springer. ISBN 3-540-42608-6. 
  4. 4,0 4,1 Gupta, R.S. (1998) Protein phylogenies and signature sequences: A reappraisal of evolutionary relationships among archaebacteria, eubacteria and eukaryotes. Microbiol. Mol. Biol. Rev. 62: 1435-1491.
  5. ^ Gupta, R.S.(2000) The natural evolutionary relationships among prokaryotes. Crit. Rev. Microbiol. 26: 111-131.
  6. ^ , Desvaux M, Hébraud M, Talon R, Henderson IR. 2009. Secretion and subcellular localizations of bacterial proteins: a semantic awareness issue. Trends Microbiol. 17:139-145. doi:10.1016/j.tim.2009.01.004
  7. ^ , Sutcliffe IC. 2010. A phylum level perspective on bacterial cell envelope architecture. Trends Microbiol. 18:464-470. doi:10.1016/j.tim.2010.06.005
  8. ^ Gupta, R. S. (1998). What are archaebacteria: life’s third domain or monoderm prokaryotes related to Gram-positive bacteria? A new proposal for the classification of prokaryotic organisms. Molecular Microbiology. 29(3):695-707.

LiteraturaУреди

  • D. White, The Physiology and Biochemistry of Prokaryotes, Oxford University Press, Oxford, 2000, pp. 22.