Википедија

Savremena filozofija

Savremena filozofija je sadašnji period u istoriji Zapadne filozofije počevši od ranog 20. veka s povećanom profesionalizacijom discipline i usponom analitičke i kontinentalne filozofije.[1]

Fraza „savremena filozofija” je deo tehničke terminologije u filozofiji koji se odnosi na specifični period u istoriji Zapadne filozofije (naime filozofije 20. i 21. veka).[2] Međutim, fraza se često meša sa modernom filozofijom (koja se odnosi na raniji period zapadne filozofije), postmodernom filozofijom (koja se odnosi na kritisizme kontinentalnih filozofa u pogledu moderne filozofije) i sa netehničkom upotrebom fraze koja se odnosi na bilo koje nedavno filozofsko delo.

ProfesionalizacijaУреди

ProcesУреди

Profesionalizacija je društveni proces putem koga svaki zanat ili okupacija uspostavlja grupu normi ophođenja, prihvatljivih kvalifikacija za članstvo u struci, profesionalno telo ili udruženje za nadgledanje ponašanja članova profesije, i izvesni stepen razgraničenja kvalifikovanih osoba od nekvalifikovanih amatera.[3] Transformacija u profesiju donosi mnogo suptilnih promena u polju ispitivanja, a jedna lako prepoznatljiva komponenta profesionalizacije je sve veća irelevantnost „knjige” za polje: „istraživačke zajednice će početi da se menjaju na načine [... ] čiji su moderni krajnji proizvodi očigledni svima i opresivni za mnoge. Više se neće istraživanja [članova] ugrađivati u knjige adresirane [...] svima koji bi mogli biti zainteresovani za predmentni delokrug polja. Umesto toga, ona će se obično pojavljivati kao kratki članci upućeni samo profesionalnim kolegama, ljudima čije se znanje o zajedničkoj paradigmi može pretpostaviti i koji su jedini koji mogud da prate s razumevanjem radove upućene njima.”[4] Filozofija je prošla kroz ovaj proces pri kraju 19. veka, i to je jedna od ključnih prepoznatljivih odlika savremene filozofske ere u zapadnoj filozofiji.

Nemačka je bila prva zemlja koja je profesionalizovala filozofiju.[5] Krajem 1817. godine, Hegel je bio prvi filozof koga je država imenovala profesorom, odnosno pruskim ministrom prosvete, što je posledica Napoleonske reforme u Prusiji. U Sjedinjenim Državama profesionalizacija je proizašla iz reformi američkog sistema visokog obrazovanja u velikoj meri zasnovanih na nemačkom modelu.[6] Džejms Kambel opisuje profesionalizaciju filozofije u Americi na sledeći način:

Lista specifičnih promena (tokom profesionalizacije filozofije krajem 19. veka) je prilično kratka, ali rezultirajući pomak je gotovo totalan. [...] Profesor [filozofije] više nije mogao da deluje kao branitelj vere ili iznositelj istine. Novi filozof je morao biti vođa istraživanja i objavljivač rezultata. Taj je pomak postao očigledniji kada su sertifikovani (često nemački sertifikovani) doktori filozofije (Ph.D.) zamenili diplomce teologije i sveštenike u učionicama filozofije. Period između vremena kada gotovo niko nije imao doktorat, do kada su gotovo svi imali to zvanje bio je vrlo kratak. [...] Doktorat je, osim toga, bio više od dozvole za predavanje: to je bila potvrda da je potencijalni instruktor filozofije bio dobar, iako usko, obučen i spreman da se bavi samostalnim radom u sada već specijalizovanoj i ograničenoj oblasti akademske filozofije. Ovi novi filozofi funkcionirali su u nezavisnim departmanima filozofije [...] Oni su ostvarali stvarne napretke u svojim istraživanjima, stvarajući telo filozofskog rada koje i dalje ostaje centralno u našem istraživanju. Ovi novi filozofi takođe su postavili sopstvene standarde za uspeh, objavljujući u priznatim organima filozofije koji su se tada osnivani: The Monist (1890), The International Journal of Ethics (1890), The Philosophical Review (1892), i The Journal of Philosophy, Psychology, and Scientific Methods (1904). I, naravno, ti filozofi su se udružili u društva - Američko psihološko udruženje (1892), Zapadno filozofsko udruženje (1900) i Američko filozofsko udruženje (1900) - da bi učvrstili svoje akademske pozicije i unapredili svoj filozofski rad.[7]

ReferenceУреди

  1. ^ The publication of Husserl's Logical Investigations (1900–01) and Russell's The Principles of Mathematics (1903) is considered to mark the beginning of 20th-century philosophy (see Spindel Conference 2002–100 Years of Metaethics. The Legacy of G.E. Moore, University of Memphis, 2003, p. 165).
  2. ^ M.E. Waithe (ed.), A History of Women Philosophers: Volume IV: Contemporary Women Philosophers, 1900–Today, Springer, 1995.
  3. ^ Sciaraffa, Stefan (9. 10. 2005). „Review of Norms in a Wired World”. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 7. 6. 2014.  Steven Hetcher, Norms in a Wired World, Cambridge University Press, 2004, 432pp, Reviewed by Stefan Sciaraffa, University of Arizona
  4. ^ Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions, The University of Chicago Press (1962), pp. 19–20.
  5. ^ Peter Simons "Open and Cloded Culture" in Phenomenology and analysis: essays on Central European philosophy. Edited by Arkadiusz Chrudzimski and Wolfgang Huemer. Page 18.
  6. ^ Campbell, James (2006) A Thoughtful Profession, Open Court Publishing
  7. ^ Campbell, James (2006) A Thoughtful Profession, Open Court Publishing pp. 35–37

LiteraturaУреди

  • Critchley, Simon (2001). Continental Philosophy: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285359-2. 
  • Glendinning, Simon (2006). The Idea of Continental Philosophy. Edinburgh University Press. 

Profesionalizacija filozofija

  • Campbell, James, A Thoughtful Profession: The Early Years of the American Philosophical Association. Open Court Publishing (2006)

Analitička / kontinentalna podela

Analitička filozofija

  • Dummett, Michael Origins of Analytical Philosophy. Harvard University Press (1996)
  • Floyd, Juliet Future Pasts: The Analytic Tradition in Twentieth-Century Philosoph Oxford University Press (2001)
  • Glock, Hans-Johann What is Analytic Philosophy?. Cambridge University Press (2008)
  • Martinich, A.P. Analytic Philosophy: An Anthology (Blackwell Philosophy Anthologies). Wiley-Blackwell (2001)
  • Martinich, A.P. A Companion to Analytic Philosophy (Blackwell Companions to Philosophy). Wiley-Blackwell (2005)
  • Soames, Scott, Philosophical Analysis in the Twentieth Century, Volume 1: The Dawn of Analysis. Princeton University Press (2005)
  • Soames, Scott, Philosophical Analysis in the Twentieth Century, Volume 2: The Age of Meaning. Princeton University Press (2005)
  • Stroll, Avrum Twentieth-Century Analytic Philosophy. Columbia University Press (2001)
  • Williamson, Timothy The Philosophy of Philosophy (The Blackwell / Brown Lectures in Philosophy). Wiley-Blackwell (2008)

Kontinentalna filozofija

  • Cutrofello, Andrew Continental Philosophy: A Contemporary Introduction. Routledge (2005)

Spoljašnje vezeУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Savremena_filozofija&oldid=23089665”