Savremena filozofija
Savremena filozofija predstavlja sadašnje razdoblje u istoriji zapadne filozofije koje je počelo od ranog 20. veka s povećanom profesionalizacijom discipline i usponom analitičke i kontinentalne filozofije.[1]
Fraza „savremena filozofija” je deo tehničke terminologije u filozofiji koji se odnosi na specifični period u istoriji Zapadne filozofije (naime filozofije 20. i 21. veka).[2] Međutim, fraza se često meša sa modernom filozofijom (koja se odnosi na raniji period zapadne filozofije), postmodernom filozofijom (koja se odnosi na kritisizme kontinentalnih filozofa u pogledu moderne filozofije) i sa netehničkom upotrebom fraze koja se odnosi na bilo koje nedavno filozofsko delo.
ProfesionalizacijaУреди
| „ | ...dan filozofa kao izolovanog mislioca - talentovanog amatera sa idiosinkratskom porukom - praktično nije prošao. | ” |
—Nicholas Rescher, "American Philosophy Today," Review of Metaphysics 46 (4) | ||
ProcesУреди
Profesionalizacija je društveni proces putem koga svaki zanat ili okupacija uspostavlja grupu normi ophođenja, prihvatljivih kvalifikacija za članstvo u struci, profesionalno telo ili udruženje za nadgledanje ponašanja članova profesije, i izvesni stepen razgraničenja kvalifikovanih osoba od nekvalifikovanih amatera.[3] Transformacija u profesiju donosi mnogo suptilnih promena u polju ispitivanja, a jedna lako prepoznatljiva komponenta profesionalizacije je sve veća irelevantnost „knjige” za polje: „istraživačke zajednice će početi da se menjaju na načine [... ] čiji su moderni krajnji proizvodi očigledni svima i opresivni za mnoge. Više se neće istraživanja [članova] ugrađivati u knjige adresirane [...] svima koji bi mogli biti zainteresovani za predmentni delokrug polja. Umesto toga, ona će se obično pojavljivati kao kratki članci upućeni samo profesionalnim kolegama, ljudima čije se znanje o zajedničkoj paradigmi može pretpostaviti i koji su jedini koji mogud da prate s razumevanjem radove upućene njima.”[4] Filozofija je prošla kroz ovaj proces pri kraju 19. veka, i to je jedna od ključnih prepoznatljivih odlika savremene filozofske ere u zapadnoj filozofiji.
Nemačka je bila prva zemlja koja je profesionalizovala filozofiju.[5] Krajem 1817. godine, Hegel je bio prvi filozof koga je država imenovala profesorom, odnosno pruskim ministrom prosvete, što je posledica Napoleonske reforme u Prusiji. U Sjedinjenim Državama profesionalizacija je proizašla iz reformi američkog sistema visokog obrazovanja u velikoj meri zasnovanih na nemačkom modelu.[6] Džejms Kambel opisuje profesionalizaciju filozofije u Americi na sledeći način:
Lista specifičnih promena (tokom profesionalizacije filozofije krajem 19. veka) je prilično kratka, ali rezultirajući pomak je gotovo totalan. [...] Profesor [filozofije] više nije mogao da deluje kao branitelj vere ili iznositelj istine. Novi filozof je morao biti vođa istraživanja i objavljivač rezultata. Taj je pomak postao očigledniji kada su sertifikovani (često nemački sertifikovani) doktori filozofije (Ph.D.) zamenili diplomce teologije i sveštenike u učionicama filozofije. Period između vremena kada gotovo niko nije imao doktorat, do kada su gotovo svi imali to zvanje bio je vrlo kratak. [...] Doktorat je, osim toga, bio više od dozvole za predavanje: to je bila potvrda da je potencijalni instruktor filozofije bio dobar, iako usko, obučen i spreman da se bavi samostalnim radom u sada već specijalizovanoj i ograničenoj oblasti akademske filozofije. Ovi novi filozofi funkcionirali su u nezavisnim departmanima filozofije [...] Oni su ostvarali stvarne napretke u svojim istraživanjima, stvarajući telo filozofskog rada koje i dalje ostaje centralno u našem istraživanju. Ovi novi filozofi takođe su postavili sopstvene standarde za uspeh, objavljujući u priznatim organima filozofije koji su se tada osnivani: The Monist (1890), The International Journal of Ethics (1890), The Philosophical Review (1892), i The Journal of Philosophy, Psychology, and Scientific Methods (1904). I, naravno, ti filozofi su se udružili u društva - Američko psihološko udruženje (1892), Zapadno filozofsko udruženje (1900) i Američko filozofsko udruženje (1900) - da bi učvrstili svoje akademske pozicije i unapredili svoj filozofski rad.[7]
ReferenceУреди
- ^ The publication of Husserl's Logical Investigations (1900–01) and Russell's The Principles of Mathematics (1903) is considered to mark the beginning of 20th-century philosophy (see Spindel Conference 2002–100 Years of Metaethics. The Legacy of G.E. Moore, University of Memphis, 2003, p. 165).
- ^ M.E. Waithe (ed.), A History of Women Philosophers: Volume IV: Contemporary Women Philosophers, 1900–Today, Springer, 1995.
- ^ Sciaraffa, Stefan (9. 10. 2005). „Review of Norms in a Wired World”. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 7. 6. 2014. Steven Hetcher, Norms in a Wired World, Cambridge University Press, 2004, 432pp, Reviewed by Stefan Sciaraffa, University of Arizona
- ^ Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions, The University of Chicago Press (1962), pp. 19–20.
- ^ Peter Simons "Open and Cloded Culture" in Phenomenology and analysis: essays on Central European philosophy. Edited by Arkadiusz Chrudzimski and Wolfgang Huemer. Page 18.
- ^ Campbell, James (2006) A Thoughtful Profession, Open Court Publishing
- ^ Campbell, James (2006) A Thoughtful Profession, Open Court Publishing pp. 35–37
LiteraturaУреди
- Critchley, Simon (2001). Continental Philosophy: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285359-2.
- Glendinning, Simon (2006). The Idea of Continental Philosophy. Edinburgh University Press.
Profesionalizacija filozofija
- Campbell, James, A Thoughtful Profession: The Early Years of the American Philosophical Association. Open Court Publishing (2006)
Analitička / kontinentalna podela
- James Chase & Jack Reynolds, "Analytic versus Continental: Arguments on the Methods and Value of Philosophy" Durham: Acumen (2011)
- James Luchte,‘Martin Heidegger and Rudolf Carnap: Radical Phenomenology, Logical Positivism and the Roots of the Continental/Analytic Divide,’ Philosophy Today, Vol. 51, No. 3, 241–260 (Fall, 2007)
- Levy, Neil "Analytic and Continental Philosophy: Explaining the Differences", Metaphilosophy. Vol. 34, No. 3, April (2003)
- Prado, C.G. A House Divided: Comparing Analytic and Continental Philosophy Humanity Books (2003)
Analitička filozofija
- Dummett, Michael Origins of Analytical Philosophy. Harvard University Press (1996)
- Floyd, Juliet Future Pasts: The Analytic Tradition in Twentieth-Century Philosoph Oxford University Press (2001)
- Glock, Hans-Johann What is Analytic Philosophy?. Cambridge University Press (2008)
- Martinich, A.P. Analytic Philosophy: An Anthology (Blackwell Philosophy Anthologies). Wiley-Blackwell (2001)
- Martinich, A.P. A Companion to Analytic Philosophy (Blackwell Companions to Philosophy). Wiley-Blackwell (2005)
- Soames, Scott, Philosophical Analysis in the Twentieth Century, Volume 1: The Dawn of Analysis. Princeton University Press (2005)
- Soames, Scott, Philosophical Analysis in the Twentieth Century, Volume 2: The Age of Meaning. Princeton University Press (2005)
- Stroll, Avrum Twentieth-Century Analytic Philosophy. Columbia University Press (2001)
- Williamson, Timothy The Philosophy of Philosophy (The Blackwell / Brown Lectures in Philosophy). Wiley-Blackwell (2008)
Kontinentalna filozofija
- Cutrofello, Andrew Continental Philosophy: A Contemporary Introduction. Routledge (2005)
