Solilokvijum

драмски поступак у коме лик разговара са самим собом

Solilokvijum od latinskog solo „sebi” + loquor „pričam”, množina soliloquies) monolog je upućen samom sebi, misli izgovorene naglas bez obraćanja drugome.[1]

Solilokvijumi se koriste kao sredstvo u drami kako bi lik dao publici do znanja šta misli, direktno se obraćajući ili govoreći im u poverenju.[2] Engleska renesansna drama koristila je monologe s velikim učinkom;[2] na primer, solilokvijum „Biti, ili ne biti” je središte Šekspirovog Hamleta.

ReferenceУреди

  1. ^ Hasegawa, Yoko (2010). Soliloquy in Japanese and English. Amsterdam: John Benjamins Pub. Co. стр. 2. ISBN 978-90-272-8753-3. OCLC 697617483. 
  2. ^ а б Braunmuller, A. R.; Hattaway, Michael (2003). The Cambridge companion to English Renaissance drama (2nd изд.). Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. стр. 23. ISBN 0-521-82115-0. OCLC 50761151. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди