Soto
Soto je jedna od tri glavne zen škole japanskog budizma (uz rinzai i obaku).
Istorija уреди
U Kamakura periodu, zahvaljujući nastojanjima japanskih monaha Eisaja i Dogena, zen je iz Kine prenet u Japan. Tada su osnovane rinzai i soto zen škole, koje su osnovali Eisai (1141—1215) i Dogen (1200—1253).[1] Ove dve škole inicijalno su bile discipline monaške meditacije, ali su kasnije ostvarile značajan uticaj na kulturu i umetnost Japana.
Soto škola je propovedala upotrebu zazena, meditacije koja se obavlja u sedećem položaju, a prema njihovom učenju prosvetljenje se spoznaje postepeno.[2] Za razvoj soto-zena u vodeću budističku denominaciju u Japanu, zaslužan je Keizan Džokin (1268-1325). Keizan je stopio zen sa drugim ritualnim učenjima, kakva su indijski tantrizam, taoizam, i narodna religija.[2]
Izvori уреди
- ^ zen, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. стр. 154-177.
Literatura уреди
- Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
