Википедија

Tiristor

Полупроводнички уређај са три p-n споја. Има два стабилна стања: искључено (непроводно) и укључено (проводно) и три терминала.
(преусмерено са Thyristor)

Tiristor je poluprovodnički elemenat koji se u elektroenergetici koristi u funkciji snažnog elektronskog prekidača. Naziv tiristor sadrži grčku reč thy - prekidač, dok ostatak reči označava pripadnost familiji tranzistora. Tiristor se još sreće pod nazivom SCR (Silicon Controlled Rectifier - silikonski upravljivi ispravljač).[1]

Tiristor
Tiristor
TipAktivan
Prva produkcija 1956
Pin konfiguracija anoda, kapija i katoda
Elektornski simbol
Tiristor

Tiristor je četvoroslojni poluprovodnički elemenat koji ima tri spoljašnja priključka: anodu, katodu i gejt. To je u osnovi četvoroslojna dioda sa izvodom na trećem sloju, koji se označava sa G (eng. gate - kapija) i ima funkciju upravljačke elektrode. Naponom između gejta i katode UGK, odnosno strujom gejta IG moguće je uticati na vrednost probojnog napona direktne polarizacije Ubo između anode i katode UAK, pri kojem tiristor prelazi u provodno stanje.

Neki izvori definišu silikonski kontrolisani ispravljač (SCR) i tiristor kao sinonim.[2] Drugi izvori definišu tiristore kao složenije uređaje koji sadrže najmanje četiri sloja naizmeničnog N-tipa i P-tipa supstrata.

Uvod уреди

Tiristor je četvoroslojni poluprovodnički uređaj sa tri terminala, pri čemu se svaki sloj sastoji od naizmeničnog materijala N-tipa ili P-tipa, na primer P-N-P-N. Glavni terminali, označeni anoda i katoda, nalaze se na sva četiri sloja. Kontrolni terminal, nazvan kapija, pričvršćen je za materijal p-tipa blizu katode. (Varijanta koja se zove SCS – prekidač kontrolisan silicijumom – dovodi sva četiri sloja do terminala.) Rad tiristora se može razumeti u smislu para čvrsto povezanih bipolarnih tranzistora, raspoređenih da izazovu samozatvaranje:

 
Struktura na fizičkom i elektronskom nivou i simbol tiristora.

Tiristori imaju tri stanja:

  1. Režim obrnutog blokiranja – napon se primenjuje u pravcu koji bi bio blokiran diodom
  2. Režim blokiranja unapred – napon se primenjuje u pravcu koji bi prouzrokovao provodljivost diode, ali tiristor nije pokrenut u provodljivost
  3. Režim vođenja unapred – Tiristor je pokrenut u provodljivost i ostaće provodljiv sve dok struja napred ne padne ispod granične vrednosti poznate kao „struja zadržavanja“

Istorija уреди

Silicijumski kontrolisan ispravljač (SCR) ili tiristor koji je predložio Vilijam Šokli 1950. godine, a zagovarali Moll i drugi u Belovim laboratirajama, razvijen je 1956. od strane inženjera energetike u Dženeral Elektriku (GE), na čelu sa Gordonom Holom, a komercijalizovan od strane Franka V. „Bil” Gucvajler. Institut inženjera elektrotehnike i elektronike prepoznao je pronalazak tako što je postavio ploču na mesto pronalaska u Klajdu, Njujork i proglasio ga IEEE istorijskom prekretnicom.

 
Grupa od šest 2000 A tiristora (beli diskovi raspoređeni u nizu na vrhu, i vide se na ivici)

Etimologija уреди

Raniji cevni uređaj napunjen gasom nazvan tajratron pružao je sličnu mogućnost elektronskog prebacivanja, gde je mali kontrolni napon mogao da prebaci veliku struju. Iz kombinacije „THYRatron” i „transISTOR” je izveden izraz "tiristor".[3][1]:12

Aplikacije уреди

„Snubber” kola уреди

Tiristori se mogu pokrenuti velikom brzinom porasta napona van stanja. Pri povećanju napona u isključenom stanju na anodi i katodi tiristora, doći će do toka naelektrisanja sličnog struji punjenja kondenzatora. Maksimalna brzina porasta napona u isključenom stanju ili dV/dt ocena tiristora je važan parametar jer ukazuje na maksimalnu brzinu porasta anodnog napona koja ne dovodi tiristor u provodljivost kada se ne primenjuje signal kapije. Kada tok naelektrisanja usled brzine porasta napona u isključenom stanju preko anode i katode tiristora postane jednak protoku naelektrisanja ubrizganog kada je kapija pod naponom, onda to dovodi do slučajnog i lažnog pokretanja tiristora što je nepoželjno.[4]

Ovo se sprečava povezivanjem prigušivača otpornik-kondenzator (RC) između anode i katode kako bi se ograničio dV/dt (tj. brzina promene napona tokom vremena). Prigušivači su kola koja apsorbuju energiju koja se koriste za suzbijanje skokova napona izazvanih induktivnošću kola kada se prekidač, električni ili mehanički, otvori. Najčešći prigušivač je kondenzator i otpornik spojeni u seriju preko prekidača (tranzistora).

HVDC prenos električne energije уреди

 
Ventilska hala koja sadrži nizove tiristorskih ventila koji se koriste za prenos energije na velike udaljenosti sa brana firme Manitoba Hajdro

Pošto savremeni tiristori mogu da prebacuju snagu na skali megavata, tiristorski ventili su postali srce konverzije visokonaponske jednosmerne struje (HVDC) u ili iz naizmenične struje. U domenu ove i drugih aplikacija velike snage,[1]:12 i tiristori sa električnim (ETT) i svetlosnim (LTT) okidanjem [5][6] su i dalje primarni izbor. Tiristori su raspoređeni u diodno premošćujuće kolo i radi smanjenja harmonika su povezani u seriju da formiraju 12-pulsni pretvarač. Svaki tiristor se hladi dejonizovanom vodom, a ceo aranžman postaje jedan od više identičnih modula koji formiraju sloj u višeslojnoj grupi ventila koja se naziva četvorostruki ventil. Tri takva snopa se obično montiraju na pod ili se okače sa plafona ventilske hale postrojenja za prenos na velike udaljenosti.[7][8]

Režimi kvara уреди

Proizvođači tiristora generalno određuju region bezbednog paljenja definišući prihvatljive nivoe napona i struje za datu radnu temperaturu. Granica ovog regiona je delimično određena zahtevom da se ne prekorači maksimalna dozvoljena snaga kapije (PG), određena za dato trajanje okidačkog impulsa.[9]

Tiristori od silicijum karbida уреди

Poslednjih godina, neki proizvođači[10] su razvili tiristore koji koriste silicijum karbid (SiC) kao poluprovodnički materijal. Oni imaju primenu u okruženjima sa visokim temperaturama, budući da mogu da rade na temperaturama do 350 °C.

Reference уреди

  1. ^ а б в Paul, P. J. (2003). Electronic devices and circuits. New Delhi: New Age International (P) Ltd., Publishers. ISBN 81-224-1415-X. OCLC 232176984. 
  2. ^ Christiansen, Donald; Alexander, Charles K. (2005); Standard Handbook of Electrical Engineering (5th edition.). McGraw-Hill, ISBN 0-07-138421-9
  3. ^ [1] Архивирано септембар 5, 2012 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „di/dt and dv/dt Ratings and Protection of SCR or Thyristor”. Electronics Mind. 5. 12. 2021. 
  5. ^ „Chapter 5.1”. High Voltage Direct Current Transmission – Proven Technology for Power Exchange (PDF). Siemens. Приступљено 2013-08-04. 
  6. ^ „ETT vs. LTT for HVDC” (PDF). ABB Asea Brown Boveri. Приступљено 2014-01-24. 
  7. ^ „HVDC Thyristor Valves”. ABB Asea Brown Boveri. Архивирано из оригинала 22. 1. 2009. г. Приступљено 2008-12-20. 
  8. ^ „High Power”. IET. Архивирано из оригинала 10. 9. 2009. г. Приступљено 2009-07-12. 
  9. ^ "Safe Firing of Thyristors"[мртва веза] on powerguru.org
  10. ^ Example: Silicon Carbide Inverter Demonstrates Higher Power Output Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2020) in Power Electronics Technology (2006-02-01)

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Tiristor na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tiristor&oldid=27551208”